Ovog leta, Srbija se suočava s novim talasom ekstremnih vrućina, uz temperature koje dostižu 40°C. Nakon kratkog predaha, “Lucifer”, talas vrućine koji zahvata veći deo Evrope, ponovo je prisutan u našoj zemlji. Ekstremne temperature dodatno pogoršavaju situaciju jer osveženje u vidu kiše nije na vidiku.
Stanovništvo se žali na dugotrajnu i previsoku temperaturu vazduha, koja prelazi 40°C u hladovini, kao i na olujne vetrove, obilne kiše i štete od grada. Poznata „toplotna kupola“ zadržava se nad Balkanskim poluostrvom, a meteorolozi objašnjavaju da se radi o stacioniranom anticiklonu sa poljem visokog vazdušnog pritiska, koji se dugo zadržava na jednom mestu.
Kako naše životinje trpe vrućine?
Ekstremne temperature otežavaju život ljudima, ali još više utiču na domaće životinje, za koje se malo zna kako ih zaštititi u uslovima klimatskih promena. Poslednjih decenija, pažnja se sve više usmerava na rashlađivanje smeštajnog prostora za svinje. Svinje nemaju znojne žlezde, već višak toplote odaju dahćući, što povećava troškove proizvodnje.
Savremeni objekti sa uređajima za regulaciju temperature i vlažnosti su skupi i nepovoljno utiču na rentabilnost proizvodnje. Praksa pokazuje da panonski objekti, uokvireni drvoredima, imaju bolju ambijentalnu stabilnost jer betonski pod emitira hladnoću prikupljenu tokom noći. Visoke temperature smanjuju konzumaciju hrane kod krmača, što utiče na proizvodnju mleka i zdravlje prasadi.
Na drugoj strani, ovce rase čokanska cigaja, koje je Josip Češljar ošišao još u maju, takođe se bore sa vrućinom. One su na pašnjaku ujutru i popodne, ali ne vole sunce ili rosu. Tokom visokih temperatura formiraju čopor, smanjuju kretanje i piju dvostruko više vode. Požarene površine i nedostatak zelene hrane dodatno otežavaju ishranu ovaca i koza.
Živina, kao što su kokoške i purani, najteže podnosi visoke temperature. Oni se ređe kreću, krila su im opuštena i dahću. Osnovne preporuke za stočare uključuju održavanje čistih i prozračenih staja, bez muva i komaraca, i prilagođavanje temperature u staji za različite vrste životinja: za svinje 14-20°C, za tovljenike 16-22°C, za prasad do 20°C, za telad 20-28°C, a za živinu 13°C.
Konji, iako imaju znojne žlezde koje pomažu rashlađivanju, takođe trpe stres kada temperatura prelazi 25°C. Nedovoljno pažljivim vlasnicima konji mogu pasti u nesvest ili uginiti zbog toplotnog stresa. Toplotni stres kod konja manifestuje se obilnijim znojenjem, napadom muva i smanjenjem apetita. Kupanje konja vodom i čišćenje štale sa dobrom ventilacijom su preporučena rešenja za ublažavanje stresa.
Izvor: Poljoprivrednik
