Talog kafe se gomila, bukvalno. Svet proizvodi oko 10 milijardi kilograma kafenog otpada. Ali da li se isti može iskoristiti, i to efektivno?
Inženjer Državnog univerziteta u Melburnu, Radživ Rojčand, donosi hipotezu gde bi talog mogli da mešamo sa betonom i načinimo ga bezmalo 30% čvršćim. „Odlaganje organskog otpada predstavlja ekološki izazov jer emituje velike količine gasova sa efektom staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama“, veli Rojčand.
Kafeni talog u građevinu zalog
Tržište građevinskih usluga na globalnom nivou konstantno evoluira, a rastuća potražnja dovodi do dodatnih ekoloških izazova. „Kontinuirano vađenje prirodnog peska širom sveta, koje se obično uzima iz rečnih korita i obala, da bi se zadovoljile brzo rastuće zahteve građevinske industrije ima veliki uticaj na životnu sredinu“ apostrofira inženjer Džie Li, sa Univerziteta u Melburnu. „Postoje kritični i dugotrajni izazovi u obezbeđivanju održivog snabdevanja peskom zbog ograničene prirode resursa i uticaja eksploatacije peska na životnu sredinu. Uz pristup cirularne ekonomije, mogli bismo da zadržimo organski otpad van deponije i da bolje sačuvamo naše prirodne resurse poput peska.“
Organski materijali, poput kafene opne, ne mogu se direktno dodati u beton zbog otpuštanja hemikalija koje oslabljuju strukturu građevinskog materijala. Stoga su naučnici izveli proces zagrevanja kafene opne na 350°C, ali bez prisustva kiseonika.
Ovaj postupak poznat je kao piroliza – termohemijsko razlaganje organskog materijala pri visokim temperaturama u odsustvu kiseonika. Piroliza razlaže organske molekule, proizvodeći gasne i tečne supstance, i ostavlja čvrsti ostatak s povećanim sadržajem ugljenika, čađ ili biougalj. Ovaj ostatak može stvarati veze s cementnom matricom i tako se inkorporirati u nju.
Proces
Rojčand i njegovi saradnici takođe su eksperimentisali sa pirolizom taloga od kafe na 500°C, ali rezultirajuće čestice biouglja nisu pokazale istu čvrstinu.
Istraživači su naglasili potrebu za daljim procenama dugoročne izdržljivosti njihovog cementnog proizvoda. Trenutno rade na testiranju performansi hibridnog kafa-cementa kroz cikluse zamrzavanja/odmrzavanja, apsorpcije vode, abrazije i drugih faktora stresa.
Takođe, tim istraživača radi na razvijanju biougljeva iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni ostatak. „Naše istraživanje je u ranoj fazi. Ali ova uzbudljiva otkrića nude inovativan način da se u velikoj meri smanji količina organskog otpada koji odlazi na deponiju“, kaže Šenon Kilmartin-Linč, deo istraživačkog tima. „Inspiracija za naše istraživanje uključuje brigu o zemlji, obezbeđivanje održivog životnog ciklusa za sve materijale i smanjenje otpada na deponijama kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.“
Izvor: AgroTV
