Tartuf je izuzetno profitabilna kultura. Toliko profitabilna da bi domaćim proizvođačima mogla da donese solidnu zaradu na kineskom tržištu. Naime, Sporazum o slobodnoj trgovini izmеđu Srbijе i Kinе, koji je u sredu zvanično stupio na snagu, predstavlja priliku bezmalo 20.000 proizvoda iz Srbijе da se izvoze u najmnogoljudniju zemlju sveta bez carine.
Mеđu tim proizvodima krijе sе i blago kojе Srbija ima, a potrеbno jе Kinеzima. I da, lepo ste pogodili– u pitanju jе upravo najvrеdnija gljiva na svеtu, plemeniti i vazda traženi tartuf. Pa popričajmo malo o istom.
Srpski tartuf spreman da se nađe na kineskoj trpezi
Prema rečima Jelene Milošević, sekretarke Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, saradnja sa Kinom u izvozu tartufa predstavlja jedinstvenu priliku da srpski tartuf postane poznat širom sveta.
Kako ona naglašava, Kinezi znaju više o gljivama od srpskih stručnjaka. Interesantno je to navesti, pošto kod njih tartuf ne uspeva zbog specifičnih uslova. Milošević apostrofira da je ovo je prilika koju ni po kom osnovu ne treba propustiti.
Ona je istakla da u Evropi dominiraju istarski i italijanski tartufi koji imaju jak lobi, što je dodatni razlog da Srbija, zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, usmeri pažnju ka Pekingu. Na primer, u Italiji se dva puta godišnje održava aukcija, u julu i oktobru, gde jedan beli tartuf težak kilogram dostiže cenu od neverovatnih milion evra.
Crni tartuf, koji je mnogo češći, u Italiji se prodaje po ceni od 20.000 do 50.000 evra po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta. Srećom, u Srbiji uspevaju i crni i beli tartuf. Milošević je naglasila da većinu najskupljih tartufa na aukcijama u Italiji kupuju Japanci i Kinezi, što je značajno za Srbiju, posebno sada kada je trgovinska saradnja sa Kinom u usponu.
Srpski tartufari već kreću u akciju
Prošle godine su srpski tartufari, s obzirom na novi Sporazum, uspostavili kontakte sa kineskim kupcima koji traže i kupuju tartufe vrhunske klase. Dok većina tartufa lošijeg kvaliteta iz Srbije ide u Italiju ili Istru, najkvalitetniji tartufi bi mogli biti sačuvani za izvoz u Kinu. Milošević je napomenula da su prošla i ova godina bile loše za rod tartufa, ali Srbija ima Savu i Dunav, čiji je sliv gotovo nepresušan izvor ove vredne i retke gljive.
Srpskim tartufarima ide na ruku i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Podsećamo, dotični zakonski reguliše svaki izvoz, pa i gljiva, omogućavajući bolju i plodniju saradnju. Svaki dodatni napor države da reguliše sakupljanje i prodaju tartufa bio bi dobrodošao.
Jedan od načina za povećanje proizvodnje tartufa je sadnja mikoriziranog drveća. Ovo drveće će nakon pet do sedam godina, zavisno od klimatskih uslova, početi da daje tartufe. Kontrolisana proizvodnja i izvoz mogli bi povećati količinu tartufa u Srbiji i do deset puta.
Izvor: Dnevnik
