Godina u povrtarstvu, uprkos suši i visokim temperaturama, donela je solidne rezultate što se profesionalnih povrtara tiče, uz značajno povećane troškove za navodnjavanje. Troškovi navodnjavanja dostizali su i do 2.000 evra po hektaru, ali su rezultati pokazali da se uložen trud isplatio. Prinosi su zavisili od vrste povrća, kvaliteta zemljišta, lokacije, sorte i načina setve, dok je kvalitet većine povrća, poput crnog i belog luka, paprike, paradajza, krastavaca, lubenica i dinja, bio na visokom nivou.
Kod profesionalnih povrtara, grašak je davao prinos od šest do osam tona po hektaru, mrkva 50 do 60 tona, paprika od 30 do 60 tona, dok je paradajz dostizao 65 do 100 tona po hektaru. Uspeh je zavisio od obezbeđivanja adekvatne količine vode i hraniva za biljke. Međutim, vremenski uslovi nisu bili idealni. Setva graška, boranije, mrkve i peršuna kasnila je zbog sušnog početka vegetacionog perioda. Pored toga, visoke noćne temperature, iznad 20 stepeni, pogodovale su samo toploljubivim biljkama poput paprike, paradajza, krastavaca, lubenica i dinja.
Uspeh povrtara u brojkama
Srbija godišnje proizvodi oko 1,1 miliona tona povrća iz 11 glavnih vrsta, dok dodatnih 400.000 tona dolazi sa njiva i bašti koje nisu obuhvaćene zvaničnom statistikom. U različitim oblicima zaštićenih prostora proizvede se još oko 245.000 tona povrća. Ukupna povrtarska proizvodnja, koja obezbeđuje 35 kilograma povrća po glavi stanovnika, zadovoljava domaće potrebe.
Kasnija setva, posebno kod kupusnjača, suočavala se s problemima usled toplog i sušnog vremena. Fotosinteza se kod ovih biljaka odvijala tek od polovine septembra, kada su temperature pale na prihvatljiv nivo. Prinosi kupusnjača, poput karfiola, brokola i kineskog kupusa, bili su niži uprkos obilnom navodnjavanju, ali su uzevši u obzir uslove, bili zadovoljavajući.
I pored velikog truda i ulaganja proizvođača, trenutne cene povrća na tržištu ne reflektuju realnu vrednost uloženih resursa. Cene povrća su niske, što se objašnjava slabom kupovnom moći potrošača. Kilogram krompira ili svežeg kupusa košta oko 100 dinara, dok se crni luk prodaje za samo 50 dinara. Ove okolnosti otežavaju ekonomski položaj povrtara, ali domaće tržište ostaje adekvatno snabdeveno kvalitetnim proizvodima.
Izvor: Dnevnik
