Dolina Belog Timoka, Timoka i Crnog Timoka u kojoj voće rađa, pogotovo šljive i višnje, najviše je postradala od aprilskih kasnih mrazeva. Na nekim parcelama su štete potpune, dok je na drugima voće zbog loših uslova za oprašivanje nedovoljno oprašeno, stoga je pitanje koliko će voća opstati ove godine u Timočkoj krajini.
Mihajlo Žikić savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Zaječar, prokomentarisao je stanje u voćarstvu u Timočkoj krajini. „Kada je cela Srbija bila zahvaćena mrazevima tada je i kod nas bila zahvaćena dolina Belog Timoka, Timok i kraj Crnog Timoka. Tu su baš bili jaki mrazevi i na tim delovima postoje parcele na kojima je i stopostotno izmrzavanje. Najveće štete su kod šljive i višnje jer njih najviše i imamo. Orah je takođe mnogo stradao u tim predelima“, naglasio je Žikić.
I bez krupnoće, i pored jeftinoće, i uprkos naletima hladnoće, tu nema nejasnoće – Srbi hoće voće
U nastavku svog obrazloženja, Žikić je apostrofirao da ono što nije stradalo od mraza, zbog visoke temperature i niske vlažnosti nije oprašeno. „Na višim predelima su manja oštećenja, ali sa druge strane imamo problem zato što su oprašivanje i oplodnja, naročito kod koštičavog voća, bili jako loši. Uzrok su visoke temperature i niska vlažnost vazduha, tako da je oprašivanje bilo problematično i neće biti nekog velikog prinosa, ni višnje, ni šljive“, veli ovaj stručnjak za voće i voćarsku proizvodnju.
Što se oraha tiče, kako nastavlja Žikić, pošto nema puno zasada nisko pored reka, nije u globalu tako strašna šteta. Za njega je rano da se da procena što se tiče rodnosti, dok će višnje, sigurno je, biti bar 20% manje. „Što se tiče višnje i šljive, zbog loše prošle godine u smislu da je u zasadima koji su prošle godine rodili dobro, zbog izražene suše u periodu od jula do negde septembra i oktobra, bilo loše formiranje cvetnih pupoljaka,“ naglasio je. „Tako da imamo zasade gde maltene nije ni bilo cvetanja. To se odnosi na šljivu, dok je kod višnje bio problem kod oprašivanja. Zasadi višnje koji nisu pretrpeli izmrzavanja su 20% nižeg prinosa u odnosu na neku normalnu godinu. Što se tiče mraza i oprašivanja rod je generalno za 30-tak posto manji nego što je prosek u našem kraju“.
Pozitivna strana svega, naglasio je on, jeste ta da je palo dovoljno kiše u prethodnom periodu. „Što se tiče padavina koje su bile proteklih dana, mi ovde u Timočkoj krajini nismo imali izražene padavine. Zaječar i okolina su imali 20 ili 30 litara kiše i to je u ovom momentu za ovu fenofazu razvića voća idealno. Najavljene su padavine i u narednom periodu i to bi trebalo da bude dovoljno što se tiče nalivanja plodova i vegetativnog porasta“, veli stručnjak.
Štetočine, bolesti i ostale opasnosti po voće i voćare
Trenutni nezaustavni klimatski rolerkoster doneće, bar po iskustvu iz prethodnih godina, i neke bolesti. Žikić je apostrofirao da će posle kiše biti uslova za razvoj i pojavu bolesti. Ali će proizvođači biti obavešteni preko službe kada da tretiraju zasade. Dok se to ne desi, veli on, potrebno je dobro pregledati voćnjake. Naposletku, postoji mogućnost da su se u njima zbog blage zime pojavili surlaši i žilogriz.
„Ono što smo mi na terenu primetili je da ima dosta surlaša u koštičavom voću, višnji. To je štetočina na koju do pre par godina niko nije obraćao pažnju. Nalazimo plodove sa oštećenjima od surlaša. Što se tiče žilogriza ovo su idealne godine za njega, bez padavina, zime blage. Širi se na našem području, napada koštičavo voće“, istakao je Žikić.
Nažalost, ne postoji efikasno hemijsko rešenje za žilogriza, stoga je najbolje primeniti mehaničke metode rešavanja problema. „Simptomi su usitnjeno lišće. Plodovi su sitniji i ranije zru. Sama biljka nema nikakav porast. Sprovodni sudovi su oštećeni u zoni korenovog vrata i malo ispod njega. Takve biljke treba čupati, izbacivati iz zasada i spaljivati. Što se tiče hemijskih sredstava za sad se ni jedno nije pokazalo efikasnim,“ naglašava stručnjak. „U vinogradima nije bilo šteta, samo u nižim predelima su pretrpeli oštećenje od mraza. Generalno su u dobrom stanju“.
Izvor: Dobro jutro
