11343332030786304548

Tradicionalna proizvodnja rakije – i dalje u modi

Link kopiran u privremenu memoriju!

Bojan i Milan Stevanović, braća iz Jagodine, bave se tradicionalnom proizvodnjom rakije u selu Deonica. Na svom imanju od oko dva hektara, sa voćnjakom od oko 300 stabala raznog voća, Stevanovići proizvode rakije od šljive, dunje, jagode, kao i komovu rakiju i lozu, koristeći tradicionalne tehnike destilacije. Oni smatraju da je ključ za kvalitetnu rakiju dobra sirovina, pri čemu plodovi moraju biti zdravi, zreli i bogati prirodnim šećerima.

rakija
Izvor: Shutterstock/Adam Radosavljevic

Za proizvodnju šljivove rakije, Stevanovići koriste mašinu koja odvaja koštice, kako bi sprečili oslobađanje cijanovodonične kiseline tokom kuvanja. Nakon što se plodovi pripreme i prođu kroz proces fermentacije sa dodanim kvascima, započinje destilacija. Prva destilacija odvaja tzv. meku rakiju do 25 stepeni. Ova rakija se zatim sakuplja i prelazi u proces prepeka. Tu se odvaja u tri frakcije: prvenac, srednja frakcija i patoka. Prva frakcija uklanja metil alkohol, koji je prisutan najviše u voćkama poput dunje, jabuke i kruške zbog visokog sadržaja pektina. Srednja frakcija sadrži etil alkohol i merenjem se utvrđuje željeni stepen, obično do 40 stepeni za lozu i komovu rakiju, a do 35 stepeni za voćne rakije, kako bi se sačuvale arome. Patoka, poslednja frakcija, sadrži materije koje se uklanjaju jer mogu izazvati neželjene reakcije.

Najbolje rakije se u najboljim buradima čuvaju

Posle destilacije, rakija odležava jedan do šest meseci pre nego što se razblaži destilovanom vodom na željenu jačinu. Pre razblaživanja, voda odstoji nekoliko dana u istoj prostoriji, da bi temperature rakije i vode bile što sličnije. Stevanovići voćne rakije razblažuju na 40 do 45 stepeni, a lozu na 45 do 47 stepeni, dok je u svetu uobičajeno do 40 stepeni.

Rakija Bb Kleka Destilerija Burad Lampek Degustacija Casica 3
Rakija Bb Kleka Destilerija Burad Lampek Degustacija Casica 3

Odležavanje rakije igra važnu ulogu u formiranju njenog ukusa. Rakija može stajati u hrastovim buradima minimum šest meseci, ali se izbegava preterano odležavanje jer može promeniti boju i ukus na drvo. Rakija od šljive obično stoji do godinu dana pre premeštanja u drugi sud koji ne menja njenu boju. Vinjak ili konjak, s druge strane, zahteva dugotrajnije odležavanje, čak i do osam godina, kako bi poprimio karakterističan hrastov ukus. Bojan koristi sorte šljiva poput čačanske lepotice i čačanske rodne, dok lozu proizvodi od dostupnog grožđa, uključujući i tamjaniku.

Godišnje, Stevanovići proizvedu oko 100 litara voćnih rakija i 200 litara komove, a u njihovom podrumu može se pronaći rakija koja odležava i po 15 do 20 godina.

Izvor: Dobro jutro

Tagovi