Istraživači iz Vageningen Univerziteta (WUR) u Holandiji pronašli su tehnologiju kojom se trava koristi kao sirovina za proizvodnju papira i kartona. To bi moglo da podstakne lokalnu ekonomiju. “Ovo štedi drveće u Skandinaviji, kao i eliminisanje potrebe za transportom pulpe ili papira do Holandije”, naglašavaju stručnjaci iz Univerziteta.
U testnoj sobi ACCRES-a u Lelištadu, lokaciji za ispitivanje i razvoj održive energije i zelenih sirovina WUR-a, vlada prijatan miris trave. Kimberli Vevers, istraživačica u Institutu za biljna istraživanja u Vageningenu, s mahnitim pokretom baca naramak ivice trave na pokretnu traku. Kamera koja je obučena pomoću 15.000 fotografija vrši brzu skeniranu za strane predmete poput limenki ili poljoprivredne plastike. “Jednom smo čak pronašli i donji veš”, kaže biotehnolog. „Predmeti se odbacuju kroz rupu u sistemu pokretne trake“.
Kad se rabi trava, zdravije se spava
Sirova trava se odlaže u kavez i prenosi u specijalno razvijeni digestor gde se kultura mikroorganizama raspršuje iz tuša. “Bakterije pretvaraju šećere u biogas, koji možemo koristiti za daljnje prečišćavanje trave”, objašnjava Vevers.
Trava zatim prolazi kroz niz dodatnih tretmana, kao što su pranje, alkalna kupka, sušenje i sečenje u vijčanoj presi i mašini za mlevenje. Istraživač pokazuje krajnji rezultat: isečke vlaknastog materijala koji su čisti i bez zrnaca peska. “Ovi manji vlaknasti delovi lepo se povezuju tokom procesa pravljenja papira”, kaže Vevers.
Sada kada su četiri godine istraživanja u Vageningenu pokazale da je trava održiva sirovina, fabrika papira Šut u Helsumu, najstarija u Holandiji, planira da počne proizvodnju papira od ivice trave sledeće godine. Vevers pokazuje poslovne kartice, čestitke i umetnički papir napravljen od Šuta koristeći materijale koji nisu drvena vlakna. “Šut ima veliko iskustvo u pravljenju papira od vlakana kakao ljuski ili čak istrošenih džinsa”, naglasila je.
Takav poseban papir za nišne tržišne segmente uskoro će biti među mogućnostima, kaže Vevers, kao i ambalažni materijal poput kartona, kutija za jaja ili tacni za paradajz. Međutim, papir od trave neće skoro izlaziti iz laserskog štampača. “Tehničke specifikacije za to su trenutno previše zahtevne,” naglasila je. „U svakom slučaju, tržište proizvoda od kartona ima bolje izglede: sve manje štampamo, ali sve više naručujemo pakete putem interneta“.
Travine nove vrednosti
Istraživanje u Lelištadu deo je GO-GRASS EU projekta. Program EU-a Horizont 2020 finansirao je četiri demo projekta kao deo GO-GRASS-a, s ciljem razvoja “modela poslovanja baziranih na travi za ruralna područja” u četiri zemlje. Više od petine površine u Evropi je travnjak, a ideja je da se vidi da li ta trava može imati vrednost kao nešto više od pukog stočne hrane.
U Danskoj, istraživači istražuju metode ekstrakcije proteina iz mlade trave. “Danska ima mnogo svinja, koje uglavnom jedu soju jer imaju poteškoća u varenju trave”, kaže Vevers. Ako bi danske svinje mogle konzumirati proteine iz trave, to bi smanjilo uvoz soje. U Nemačkoj, istraživači pretvaraju travu u vrstu uglja – biougalj – koji se može koristiti za obogaćivanje marginalnih zemljišta ugljenikom. I u Švedskoj, istraživači koriste travu kao leglo za staje. Sva četiri projekta su uspešna, kaže Vevers.
Kvalitet ove trave
Holandski papir i karton od trave prave se od trave sa ivica puta i prirodnih područja. “Ova trava se kosi jednom ili možda dva puta godišnje, pa je čvrsta i drvenasta i ne sadrži mnogo proteina”, objašnjava Kimberli Vevers. “Trava sa ivica posebno ima negativnu ekonomsku vrednost jer košta novca da se od nje oslobodi. Direkcija za javne radove i pokrajinski organi su obavezni da je uklone i pretvore u kompost. Ili je ostave da leži tamo. Ali to je upravo vrsta trave koju želimo. Što je drvenastija, to bolje – što je tvrđi papir. Nema dovoljno trave u Holandiji da zadovolji celokupnu potražnju za papirom, ali je pogodna za tržišta sa specifičnim zahtevima.”
Na pitanje da li je kontaminacija trave sa supstancama iz izduvnih gasova i česticama guma od automobila problem, Vevers odgovara: “Ispostavilo se da one uglavnom završavaju u prvom metru trave pored asfalta. Direkcija za javne radove može odrediti najčistije delove ivica za naše sirovine. Ali obim našeg istraživanja nije uključivao zagađenje saobraćajem.”
I još infoa…
Što je trava drvenastija, to je papir tvrđi. Pretvaranjem trave sa ivica puta i – mnogo čistije – trave iz prirodnih područja u papirna vlakna, trava dobija pozitivnu komercijalnu vrednost i doprinosi regionalnoj ekonomiji.
Prema rečima Vevers, ovo bi moglo postati novi poslovni model za kompanije koje se bave kompostiranjem. Već obrađuju mnogo trave sa ivica puta iz regiona i stoga bi mogli da pretvore tu travu u vlakna za papir. “Ovo štedi drveće u Skandinaviji, kao i eliminisanje potrebe za transportom pulpe ili papira do Holandije”, kaže ona, sumirajući koristi. Opsežna analiza životnog ciklusa pokazuje da “pulpa na bazi trave” ima bolje rezultate sa ekološkog stanovišta od konvencionalne drvne pulpe. Vevers: “Bolja je kako u potrošnji vode tako i u potrošnji energije. Ova druga korist je uglavnom zbog toga što prvo ekstrahujemo biogas iz trave, koji zatim koristimo u proizvodnom procesu“.
Izvori: Poljoprivrednik, Vageningen Univerzitet
