Situacija vezana za pšenicu u poslednjih mesec dana nije blagonaklona proizvođačima u Srbiji. Zbog izlaska Rusije iz Crnomorskog sporazuma o bezbednom izvozu žita, kao i pada kvaliteta i kvantiteta prinosa ove godine, srpski ratari su primorani da traže alternativna tržišta za svoje strne kulture.
Smirenje svetskog tržišta pšenice neminovno
U svojoj izjavi za RTS, Prof. dr Zoran Rajić sa katedre za agrobiznis Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dotakao se teme trenutnih prinosa pšenice u Srbiji. Podsetićemo da je žetva već uveliko otpočela, kao i da kvantitet i kvalitet roda 2023. godine variraju od regiona do regiona. Ogromne temperaturne oscilacije i obimnost padavina su dosta uticale na stanje prinosa, a još uvek se ne zna ni konačna cena otkupa za novi rod zrna. Izvoz će, kako su navodili stručnjaci ovih dana, takođe biti otežan, pogotovo zbog zaglušenja luke u Konstanci i pomenutog poteza Rusije po pitanju Crnomorskog sporazuma.
Izvor: Raf TV
Profesor Rajić je u izjavi istakao da očekuje smirenje svetskog tržišta pšenice. Ako i bude bilo nekih poremećaja, ističe on, oni će biti kratkotrajni. „U dogledno vreme ne možemo da očekujemo veću otkupnu cenu za pšenicu, za poljoprivrednike u Srbiji,“ naglasio je.
Ispitivanje terena
Ministarstvo trgovine i Privredna komora Srbije treba da otškrinu vrata, ističe Rajić, kao i da ispituju tržištai preispitaju njihove zahteve. Pritom, dodao je, Ministarstvo poljoprivrede svojim merama mora da domaću pšenicu načini konkurentnijom na tržištu. Ove godine, pšenica u Srbiji je zasađena na rekordnih 700.000 hektara. Po rečima struke, za potrebe srpskih potrošača dovoljno je i 220.000 hektara zasađenih pod ovom kulturom.
Rajić ističe da su srpski proizvođači mahom usredsređeni na domaće tržište, kao i da je izvoz manji u odnosu na prethodnu sezonu za 15%. „I ove godine najveći uvoznik naše pšenice je Italija. Nakon toga (slede) Rumunija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Ovih pet zemalja čini nešto preko 90 odsto našeg izvoza,“ obrazložio je Rajić. „Prinuđeni smo da moramo da tražimo druga tržišta. Činjenica je da su nam zbog nekih naših manjkavosti, prevashodno vezanih za pravilnike, mnoga tržišta za izvoz zatvorena ili otvorena pod uslovom da znatno spustimo cenu naše pšenice.“
Izvor: AgroFin
Pogledajte i: Moguć rast cena žitarica na globalnom tržištu
