U Sremskim Karlovcima, na oglednom dobru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, niz godina se ispituje veliki broj introdukovanih međuvrsnih sorti vinove loze. Ispitivanja se obavljaju u uslovima bez ikakve hemijske zaštite. Stručnjaci namenski primenjuju ovu praksu ne bi li razradili adekvatni model organske proizvodnje grožđa i vina kod nas.
Kako javlja list Dobro Jutro, u poslednjih 30 godina na ovom oglednom dobru je stvoren veći broj novih interspecies vinskih i stonih sorti. Apsolutno svaka od ovih sorti se uklapa u koncept organske proizvodnje grožđa i vina, za koju interes na našim prostorima postepeno raste.
Spisak domaćih međuvrsnih hibrida vinove loze
Lasta
Ova bela stona sorta umerene bujnosti sa malo većim brojem zaperaka priznata je 1991. godine. otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu. Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama. Njeni autori su P. Cindrić i N. Korać.
Karmen
Tim Cindrić-Korać stoji i iza ove sorte, koja je blend sorti „kardinal“ i „moldova“. Zvanično je priznata 2003. godine. Poseduje srednje krupne rastresite grozdove, te krupne izdužene bobice tamnoplave boje, neutralnog je ukusa i donosi velike prinose. Po pitanju bolesti, srednje je otporna na pepelnicu i botritis, a osetljiva na plamenjaču.
Petra
Ova sorta je priznata iste godine kad i „lasta“, a razvojni tim iza iste sačinjavaju P. Cindrić i V. Kovač. Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu. Pritom treba naglasiti da nekih godina slabo rađa, ali da pri rodu nakuplja više od 20% šećera.
Petka
Cindrić, Kovač i Korać, kao i M. Medić, su autori ove sorte priznate 2001. godine. Otporna je na sivu trulež grožđa sa izuzetnom tolerantnošću na plamanjaču i pepelnicu. Može se uspešno gajiti bez ikakve zaštite protiv gljivičnih bolesti ili uz redukovanu zaštitu. Sorta daje velike prinose sa više od 20% šećera u širi.
Rubinka
Ova sorta je nastala iz iste kombinacije kao „petka“, a autori su Cindrić, Kovač i Korać. Odlikuje se otpornošću na sivu trulež grožđa i visokom tolerancijom na plamenjaču i pepelnicu, te je možemo uzgajati uz znatno redukovaniju zaštitu. Umereno bujno rađa i daje srednje, premda redovne prinose.
Kosmopolita
Interesantno je navesti da je ova „međunarodna“ sorta, priznata 2001. godine, rezultat srpsko-mađarskog razvojnog tima Cindrić-Kovač-Korać-P. Kozma. Veoma je otporna na mrazeve i sivu plesan, a srednje otporna na plamenjaču i pepelnicu. Odlikuje je valjkast, izdužen grozd koji je srednje rastresit.
Bačka
Priznata 2002. godine, ova sorta donosi bujne prinose i redovno rađa. Nakuplja preko 20% šećera i dovoljno kiselina za proizvodnju visokokvalitetnog vina. Izuzetno je otporna na niske zimske temperature i gljivične bolesti.
Panonija
Rezultat ukrštanja „rajnskog rizlinga“ i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature, ova sorta je priznata 2003. godine. Odlikuje se otpornošću na plamenjaču i pepelnicu, a visoko je tolerantna prema botritisu. U većini godina možemo je uzgajati bez pesticida.
Morava
Ova sorta nakuplja oko 20% šećera, uz visok sadržaj kiselina u širi (10–20 g/l). Pritom je jako otporna na sivu trulež grožđa i plamenjaču, a srednje osetljiva na pepelnicu. Organska proizvodnja ove sorte je uspešna uz par tretmana sumporom.
Frajla
Cindrić, Korać i D. Ivanišević su ovu sortu kreirali 2015. godine. Nakuplja velike količine šećera u širi (preko 25%), uz relativno visok sadržaj kiselina (8-9 g/l).U eksperimentalnim i proizvodnim zasadima ispoljava visok stepen tolerancije prema gljivičnim bolestima i mrazevima.
Dionis
Najnovija sorta na spisku, priznata je 2017. godine. Srednje je rodnosti i sazreva pozno, a sadrži preko 20% šećera u niši. Otporna je na niske zimske temperature i gljivične bolesti.
