Temperature više od 35°C, toplotni talasi, oluje, poplave, i grad veličine preko pet centimetara postaće uobičajene pojave za Srbiju do polovine veka, kažu stručnjaci. Ove promene će značajno uticati na zdravlje i bezbednost ljudi, poljoprivredu, turizam i infrastrukturu, što je navelo Vladu Srbije da krajem prošle godine usvoji Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Srbija trenutno prolazi kroz ekstremni toplotni talas, s temperaturama koje prelaze 40°C tokom dana, dok se noću ne spuštaju ispod 23-24°C. Meteorolozi predviđaju da će ovakvi talasi biti sve češći, s prosekom od četiri toplotna talasa godišnje, što je veliki porast u odnosu na klimu 20. veka. Predviđa se da će Srbija do kraja 21. veka imati prosečno povećanje temperature od više od 3°C, sa više od pet toplotnih talasa godišnje i mnogim danima s temperaturama preko 35°C.
Ekstremne padavine su takođe sve češće, s povećanom pojavom olujnog nevremena, grada i superćelijskih oblaka. Ukupna godišnja suma padavina neće se značajno menjati, ali će režim padavina biti drugačiji. Umesto umerenih padavina, biće više ekstremnih padavina, što dovodi do čestih suša i poplava. Nedavne oluje donele su velike količine grada koji je oštetio useve, kuće i infrastrukturu. Grad veličine preko pet centimetara postaje sve češća pojava, s povećanjem frekvencije do kraja veka za 40-80%.
Predvideti temperature i oluje ključno
Usvajanje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove ključan je korak. Program predviđa jačanje kapaciteta Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), koji je jedini ovlašćen za davanje upozorenja i rane najave za ekstremne vremenske uslove. Institucije poput RHMZ-a su ključne za državnu bezbednost jer prate nepogode i komuniciraju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Potrebno je unaprediti kompjuterske sisteme RHMZ-a, jer se pravovremene najave trenutno svedu na nekoliko sati ranije, što može značajno pomoći u sprečavanju štete.
Precizne prognoze i unapređenje sistema upozoravanja su ključni, posebno za sektore poljoprivrede i energetike. U poljoprivredi je bitno zaštititi useve, dok je u energetici potrebno planirati potražnju energije kako bi se izbegli kolapsi.
Prilagođavanje klimatskim promenama uključuje i izmene standarda izgradnje i obnove puteva, jer trenutni standardi nisu prilagođeni novim klimatskim uslovima. Posebna pažnja treba biti posvećena zaštiti radnika na otvorenom, koji su izloženi ekstremnim temperaturama. Planom je predviđena i izmena metodologije za izradu procene rizika i plana spašavanja, kako bi se uzeli u obzir klimatske promene. Uključivanje lokalnih samouprava u proces prilagođavanja je ključna stvar, jer svaki deo Srbije ima specifične potrebe i izazove.
Promene klime utiču na produžavanje perioda niskih proticaja u rekama, što zimi povećava rizik od poplava. Leti, pritom, postoji rizik od isušivanja manjih reka. Ove promene utiču na ekosistem i, samim tim, na čoveka. Sprovođenje mera koje će ublažiti efekte klimatskih promena mora biti prioritet, jer te promene negativno utiču na ekonomiju. Ograničavanje globalnog zagrevanja na 2°C moglo bi do 2040. godine koštati domaću ekonomiju oko 58 milijardi dolara.
Izvor: RTS
