U ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji Srbije udeo stočarske proizvodnje iznosi svega 28 odsto. Ovaj zaključak je iznešen na ovogodišnjem skupu poljoprivrednih stručnjaka u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti 7. juna. Skup je održan na temu „Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla.“
Skup je otvorio ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. U svom izlaganju, naglasio je da se do održivih rešenja dolazi punom saradnjom. „Jasno izražena politička volja, optimalna finansijska sredstva i znanje kao ključni resurs su preduslovi za iznalaženje adekvatnih i održivih rešenja za aktuelne izazove – razvojne, privredne i opšte društvene,“ zaključio je izjavu Krkobabić.
Struka o stočarstvu u Srbiji
Učesnici skupa su se složili da je stočarstvo u Srbiji na raskršću. Tvrde da su sve informacije izložene na skupu tek prvi korak u revitalizaciji ovog privrednog odeljka. „Činjenica da stočarstvo Srbije ima udeo od 28% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, više je nego zabrinjavajuća i daleko od evropskog proseka,“ naglašavaju učesnici.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, prof.dr Zorica Vasiljević i Jonel Subić iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede izneli su najnovije podatke o stanju stočarstva u Srbiji. Istakli su da je broj poljoprivrednih gazdinstava sa stočnim proizvodima znatno manji nego u prethodnoj deceniji. U periodu 2012-2018. godine primetan je pad ukupnog broja stočarskih gazdinstava za 41.5%.
Najzastupljenija veličina stada goveda u trenutnim gazdinstvima je 1-2 grla, a svinja 3-9. To nije veličina stada proizvodnje koja pretenduje da bude tržišno orijentisana, naglašavaju stručnjaci. „Prepoznavanje ekonomskih benefita udruživanja u zemljama Evrope i Skandinavije obezbeđuje stabilan razvoj u okvirima tržišne privrede,“ rekla je mr Nestorov Bizonj. „To je model kome treba da težimo. Saradnja umesto konkurencije obezbediće kvalitet.“
Nauka i Poljoprivreda u tandemu
Pored poljoprivrednika, na skupu su učestvovali i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta. Među gostima bili su i profesori poljoprivrednih fakulteta i drugi priznati stručnjaci iz ove oblasti, kao i direktori zadruga. „Ovakvi skupovi upravo služe za razmenu mišljenja i iskustava, identifikovanje problema i traženje rešenja i pravih načina za njihovo prevazilaženje,“ izjavio je Predsednik SANU, akademik Zoran Knežević. Dodao je da je uloga SANU upravo savetodavna na bazi nauke, te da je na državi da te savete iskoristi u praktične svrhe na pravi način.
Izvor: Nova.rs
