Uljana repica postaje sve važnija kultura u poljoprivredi Srbije, zbog nekoliko faktora kao što su visoka profitabilnost, specifična tehnologija gajenja, rano skidanje useva, i otpornost na sušne periode koji postaju sve češći zbog klimatskih promena. Uljana repica se pokazala kao vrlo tolerantna i stabilna kultura u agroekološkim uslovima Srbije. Zbog toga, njene površine stalno rastu, a ratari je sve češće biraju kao jedan od glavnih useva.
Optimalni rok setve za uljanu repicu je od 25. avgusta do 20. septembra. Međutim, ove godine su sušni uslovi uzrokovali odlaganje setve. Padavine koje su usledile stvorile su povoljne uslove za početak ovog važnog posla, te se očekuje da će ratari započeti setvu čim uslovi budu optimalni. Važno je napomenuti da se uljana repica na istim parcelama ne sme sejati pre nego što prođe četiri do pet godina, kako bi se izbegli problemi sa bolestima i iscrpljivanjem zemljišta.
Uljana repica podložna napadima štetočina
Jedan od izazova u uzgoju uljane repice jesu štetočine koje napadaju biljke tokom različitih faza razvoja. U fazi nicanja i u jesen, buvači (Phyllotreta spp.), repičina lisna osa, vaši i glodari predstavljaju glavne pretnje. U proleće, ratari se suočavaju sa malom i velikom repičinom pipom, kao i repičinim sjajnikom. Pored toga, patogeni poput suve, bele i sive truleži mogu značajno ugroziti prinos, jer opstaju na biljnim ostacima, korovima i zaraženom semenu. Zbog toga su preventivne mere zaštite od ključnog značaja za uspešnu proizvodnju.
Kontrola korova je takođe bitna u proizvodnji uljane repice. Iako se često smatra da gust sklop biljaka može “ugušiti” korove, prisustvo korova u fazi klijanja i nicanja može usporiti rast uljane repice i negativno uticati na njen razvoj, posebno ako je usev proređen. Korovi poput pepeljuge, štira, muhara i vijuška, iako izmrzavaju tokom zime, mogu usporiti početni rast repice u jesenjem periodu, zbog čega je važno sprovesti odgovarajuće mere za njihovo suzbijanje.
Još preporuka stručnjaka
Pre setve uljane repice, preporučuje se pažljivo planiranje i sprovođenje agrotehničkih mera. Plodored je od suštinskog značaja, pa se setva na istim parcelama ne preporučuje pre isteka četiri do pet godina. Predusevi kao što su rano povrće, ozima pšenica ili ječam su idealni za prethodnu sezonu. Pritom se treba izbegavati setva nakon suncokreta, soje ili graška. Važno je koristiti zdravo seme kako bi se smanjio rizik od zaraze bolestima, kao i kontrolisati korove iz familije krstašica, koji mogu biti domaćini štetočina i bolesti.
Posebnu pažnju treba obratiti na prisustvo glodara, jer se očekuje njihova migracija na parcele sa uljanom repicom. Poljski voluharice i miševi mogu naneti značajne štete, pa je potrebno pratiti njihovo prisustvo i preduzimati odgovarajuće mere zaštite. Samonikla repica takođe može predstavljati problem, jer omogućava prenos štetočina i bolesti, te ju je potrebno ukloniti sa parcela. Na kraju, ključ uspešne proizvodnje uljane repice leži u sprovođenju agrotehničkih mera koje obezbeđuju ujednačeno i brzo nicanje biljaka, kao i kontinuiranoj zaštiti od štetočina i bolesti.
Izvori: Poljoprivrednik, SAT Televizija
