Naslovna Poljoprivreda Uljana repica, sirak, grinje: malo vesti za ponedeljak

Uljana repica, sirak, grinje: malo vesti za ponedeljak

57
0

Zašto je na deponiji sedimenata kod Itebeja zasađena uljana repica? Šta je to projekat „Phy2climate“? I gde grinje naviru pred leto? Saznajmo sve to u pasusima koji slede.

Izvor: JKP „Vode Vojvodine“

„Phy2climate“ i uljana repica

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ugostilo je partnere na projektu „Phy2climate“. Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove, pozdravio je goste i otvorio sastanak na kojem su prisustvovali vodeći partner projekta, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, te stručnjaci iz partnerskih institucija iz osam evropskih zemalja i Argentine.

Projekat je finansiran iz programa Evropske unije Horizon2020, sa ciljem efikasnijeg oporavka obradivog zemljišta od toksičnih elemenata. JVP „Vode Vojvodine” je pripremilo ogledno polje za ispitivanje fitoremedijacije sedimenta. Na deponiji sedimenata kod Itebeja zasađena je uljana repica. Nakon radnog sastanka, učesnici su obišli ogledno polje, gde su se upoznali sa uzgojem sirka i drugih kultura na sedimentu izvađenom iz Begeja.

Izvor: JKP „Vode Vojvodine“

Uzgojem energetskih useva na kontaminiranim poljima, biljke preko korenovog sistema apsorbuju teške metale iz zemljišta. Ove biljke se zatim koriste za proizvodnju tečnog biogoriva u biorafinerijama, koristeći klimatski prihvatljiv proces.

Temperature dovode štetočine u voćnjake

U usevima i zasadima, posebno na jabukama, kruškama, šljivama, višnjama, vinovoj lozi i lubenicama, primećeno je prisustvo štetnih grinja poput običnog paučinara, crvenog voćnog pauka i rđastih grinja. Obični paučinar je prisutan na svim navedenim biljkama, crveni voćni pauk se pojavljuje u zasadima jabuka, dok su rđaste grinje prisutne u zasadima jabuka, višanja i šljiva.

Izvor: Shutterstock/Tomasz Klejdysz

Prognoze predviđaju dnevne temperature koje će u najtoplijem delu dana prelaziti 30°C, kao i tople noći, što će značajno pogodovati razvoju grinja. Pri temperaturama od 30-32°C, ceo ciklus razvoja grinja završava se za samo sedam dana.

Ugrožene biljne vrste trebalo bi redovno obilaziti i pregledati na prisustvo grinja. Posebnu pažnju treba obratiti na useve soje, gde se uskoro očekuje pojava grinja. Prilikom pregleda, akcenat treba staviti na obodne delove parcela, odakle grinje najpre migriraju u useve.

Nakon što se grinje registruju u usevima i zasadima, potrebno je na vreme sprovesti zaštitne mere koristeći registrovane akaricide kako bi se sprečilo njihovo prenamnoženje i nastanak šteta. Suzbijanje grinja u zasadima višanja trebalo bi vršiti isključivo posle berbe.

Izvori: AgroTV (1, 2)