Zakonom o republičkom budžetu za 2025. godinu predviđeno je 149,5 milijardi dinara za poljoprivredu, što čini 7,5 odsto ukupnih prihoda države. Najveći deo sredstava, 111,4 milijarde dinara, namenjen je subvencijama, s posebnim akcentom na proizvodnju mleka, mesa i ratarskih kultura. Jedna od ključnih izmena odnosi se na regres za upotrebu sertifikovanog semena pšenice, koji je povećan na 17.000 dinara po hektaru, u odnosu na dosadašnjih 6.000 dinara. Ove mere usmerene su ka obezbeđivanju stabilnijih prinosa i kvalitetnijih proizvoda. Subvencija važi za račune izdane od 1. avgusta 2024. do dana podnošenja zahteva.
Upotreba sertifikovanog semena od suštinskog je značaja za ratarsku proizvodnju u Srbiji. Prema stručnjacima, poput profesora dr Miroslava Maleševića, korišćenje nesertifikovanog semena, poznatog kao „seme sa tavana“, prisutno je na oko 50% površina pod pšenicom. Iako pravilno tretirano „seme sa tavana“ može smanjiti prinos za samo pet odsto, rizik od bolesti je znatno veći, što dovodi do većih troškova za zaštitna sredstva.
Nema dobrog roda bez dobrog semena
Trenutno je procenjeno da je deklarisanim semenom zasejano oko 280.000 hektara. Međutim, Srbija za setvu na 600.000 hektara pšenice treba oko 120.000 do 130.000 tona semena, dok je ove godine proizvedeno svega 65.000 tona. Ovo ukazuje na krizu u domaćem semenarstvu, koje nije u mogućnosti da zadovolji potrebe tržišta. Veći iznosi subvencija trebalo bi da stimulišu semenarske organizacije na povećanje proizvodnje kako bi se smanjio deficit.
Problem sa deficitom semena već je izražen kod kukuruza. Ovde je domaća proizvodnja u značajnoj meri zamenjena uvoznim semenom multinacionalnih kompanija. Profesor Malešević ističe da je ključno ulagati u revitalizaciju domaćeg semenarstva kako bi se smanjila zavisnost od uvoza i obezbedila održivost ratarske proizvodnje.
Deklarisano seme ne samo da obezbeđuje kvalitetniji rod već i smanjuje rizik od bolesti i dodatnih troškova u proizvodnji. Stabilna domaća proizvodnja semena ključna je za očuvanje nacionalne poljoprivrede, dok subvencije i stimulacije treba da podstaknu jačanje ovog sektora. Ulaganjem u semenarstvo, Srbija može obezbediti dugoročnu stabilnost i konkurentnost u poljoprivredi.
Izvor: Politika
