Naslovna Blog Upoznajmo kivi: malo poznate voćne činjenice

Upoznajmo kivi: malo poznate voćne činjenice

168
0

Kivi je relativno popularna voćka širom planete. Čak i danas srpski voćari, amateri koliko i profesionalci, povremeno uzgajaju kivi mahom za lične potrebe. Naravno, nutritivne vrednosti kivija su već naveliko poznate, ali mala braon-zelena voćka krije još interesantnih činjenica. Overimo par njih u ovom članku.

Međunarodni pasoš

Gotovo svi znaju da je kivi dobio ime po maloj ptici-trkačici čije je stanište Novi Zeland. Takođe je poznato da su i stanovnici ove države, inače geografski najudaljenije od Srbije, kolektivno poznati po nadimku „kivi“. Međutim, ono što možda niste znali je da sama voćka vodi poreklo iz Kine. U izvornom jeziku, plod kivija je bio poznat kao „Jang Tao“. Hrišćanski misionari su preneli sadnice ove biljke na ostrva koja sačinjavaju Novi Zeland, te je sličnost sa pticom bila očita i ime je nadenuto. Pre toga, kolektivno ime voćke je bilo „kineski ogrozd“, ali je zbog asocijacija sa Hladnim ratom promenjen.

Izvor: Pixabay

Kivi-Lateks alergija

Kivi ima puno lekovitih svojstava, ali nije nemoguće razviti alergiju na biljku. Simptomi alergije nakon konzumacije kivija uključuju peckanje u predelu grla, bol u ustima i grlu, ekscesivno znojenje, naduvenost usana, lica i jezika, povraćanje, bolove u stomaku i gorušicu. U ekstremnim slučajevima se javljaju disajni problemi, a može doći i do kolapsa.

Međutim, interesantna činjenica nije sama alergija. Naime, ljudi koji nemaju toleranciju prema kiviju su takođe alergični i na lateks. Ovaj fenomen se zove Lateksno-voćna alergija ili Lateksno-voćni sindrom. Pritom, treba naglasiti da kivi nije jedina voćka uključena u ovaj fenomen. Iste simptome mogu da izazovu i banane, papaje, ananasi i avokadoi.

Preko 60 vrsta voćke

Nama najpoznatija sorta kivija ima braon koru i zeleno jezgro. Ono što je fascinantno jeste da postoji preko 60 različitih vrsta voćke i preko 400 varijacija na iste. Primera radi, postoje sorte kivija koje uopšte nemaju koru. Neke sorte imaju potpuno žuto jezgro. Treba naglasiti da, iako većina ljudi ne zna za njih, najveći deo ovih vrsta se redovno uzgaja širom sveta, sa različitim nivoima ekonomskog dobitka.

„Actinidia fruits“, podelio Esculapio, licencirano pod CC BY-SA 3.0
Izvor: Wikimedia Commons

Kivi u kozmetici

Zbog svog genetskog sastava, kivi je jako koristan kao podmlađivač kože. Adekvatna konzumacija voćke čini kožu sjajnijom, zdravijom i manje suvom nego inače. Naravno, kozmetičke firme su svesne ovih svojstava. Giganti kao L’Oreal imaju čitave nizove proizvoda gde je vočka iz Kine naveden kao glavni sastojak.

Raznolikost kivi proizvoda

U Srbiji se ova voćka najčešće konzumira u vidu ploda, kao što bismo jeli jabuke, kruške, jagode, itd. Međutim, proizvođači iz mnogih zemalja su iskoristili potencijal ove voćke i kreirali čitav niz proizvoda. Primera radi, uz malo istraživanja i truda možete i sami proizvesti:

  • Marmeladu od kivija
  • Džem od kivija
  • Kivi žele
  • Sok od kivija
  • Vino od kivija
  • Kivi pire
  • Koncentrat od kivija
  • Zamrznute kivi voćke
  • Sladoled od kivija
  • Kompot od kivija
  • Sušeni kivi
  • Pivo od kivija.
Izvor: Pixabay

Omekšavanje mesa

Za kraj, jedna malo poznata primena kivija je kao sredstvo za omekšavanje mesa. Plod kivija sadrži enzim aktinidin koji efektivno i brzo razlaže vezivno tkivo mesa, ali ga ne omekšava previše. Pritom ima neutralni ukus i ne utiče previše na aromu samog mesa.

Izvori: Mulia Raya, Facts.net, Vegetable Machine, PBS, 10-facts-about.com, JustFunFacts

Pogledajte i: Ukoliko želite da gajite kivi u svom domu, evo kako to možete da uradite