Pravilna ishrana je ključna za očuvanje optimalne reproduktivne funkcije kod ljudi i preživara, s obzirom na njen značaj u obezbeđivanju adekvatnih hranljivih materija koje su neophodne za reproduktivne procese. Odsustvo pravilne ishrane, bilo da se radi o pothranjenosti ili prekomernom unosu hrane, može značajno negativno uticati na reproduktivne rezultate. O ovome možete detaljnije čitati u studiji „Uravnotežena ishrana za uspešnu reprodukciju kod preživara“, čiji su autori kineski stručnjaci Jitong Ding, Sinjue Liu, Jueming Guan, Zimu Li, Mengčeng Luo, Duankin Vu, Lan Je, Liu Guo.
Mediteranska ishrana, poznata po svojoj uravnoteženosti i hranljivosti, prepoznata je kao posebno korisna za ljudsku reprodukciju. Ova ishrana uključuje visok unos neprerađene biljne hrane, maslinovog ulja i ribe, dok se smanjuje unos crvenog mesa, životinjskih masti, šećera i soli. S obzirom na to da su pothranjenost i gojaznost štetni za zdravlje, uključujući reproduktivno zdravlje, mediteranska dijeta se često preporučuje za poboljšanje šansi za uspešno začeće i zdravu trudnoću.
Kada je reč o preživarima, pravilna ishrana je od suštinskog značaja za postizanje vrhunskih reproduktivnih rezultata. Dva glavna pristupa ishrani preživara su ispaša i hranjenje u zatvorenom prostoru.
Ispaša omogućava preživarima da se hrane prirodnim pašnjacima u otvorenim sredinama, dok hranjenje u zatvorenom prostoru pruža kontrolisane uslove ishrane. Kombinacija ova dva pristupa često se pokazuje kao efikasna strategija za poboljšanje reproduktivnog uspeha preživara. Dok ispaša pruža prirodne prehrambene opcije, hranjenje u zatvorenom omogućava preciznu kontrolu ishrane i može povećati produktivnost.
Šta kaže struka?
Studije pokazuju da pothranjenost i prekomerna ishrana imaju značajne posledice na reproduktivne rezultate kod ljudi i preživara. U 2021. godini, broj ljudi pogođenih glađu dostigao je 828 miliona, dok su slučajevi gojaznosti skoro tri puta porasli od 1975. godine. Ovi uslovi utiču na reproduktivno zdravlje, a odgovor na ove izazove uključuje različite dijetetske strategije, među kojima se mediteranska ishrana posebno ističe.
Organska ishrana je takođe važna i kod ljudi i kod preživara. U ljudskom kontekstu, prenatalna pothranjenost je povezana s brojnim postnatalnim poremećajima i može negativno uticati na plodnost. Poboljšana ishrana majke je važna za zdravlje fetusa i reproduktivne sposobnosti potomstva. Slični problemi javljaju se kod preživara, gde ishrana direktno utiče na zdravlje i plodnost životinja.
Dva tipa pothranjenosti preživara
Postnatalna i pubertalna pothranjenost značajno utiču na reproduktivne sposobnosti, ali literatura o ovoj temi još uvek je ograničena. Studije na pacovima istražuju kako niska ishrana tokom puberteta utiče na reproduktivne funkcije. Na primer, restrikcija proteina tokom puberteta kod pacova uzrokovala je zaustavljanje estrus faze, dok je niska ishrana smanjila nivo androgenih receptora i povećala receptor estrusa b u jajnicima pacova. Takođe, postnatalna pothranjenost može odložiti početak puberteta i negativno uticati na spermatogenezu kod mužjaka pacova.
Akutna pothranjenost u odrasloj dobi ima ozbiljne posledice za plodnost, prepoznaje se posebno zbog prevalencije amenoreje i anovulacije. Smanjenje telesne težine za 10%–15% može izazvati prestanak menstrualnog ciklusa, što je povezano sa izmenjenom regulacijom gonadotropin-oslobađajućeg hormona i promenama u dopaminergičkom i opioidnom sistemu. U zemljama u razvoju, amenoreja i odložena menarha kod žena su često rezultat nedostatka ishrane, dok u zapadnim zemljama anoreksija nervoza može dovesti do sličnih problema.
Problemi i rešenja istih
Prekomerna težina i gojaznost su u porastu širom sveta, a Svetska zdravstvena organizacija je gojaznost proglasila epidemijom. Gojaznost ima štetne posledice za normalnu reproduktivnu funkciju, kako kod žena tako i kod muškaraca. Kod žena, gojaznost može ometati lučenje i ravnotežu hormona, što utiče na funkciju jajnika i ovulaciju, smanjujući šanse za začeće.
Gojaznost je takođe povezana sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), koji dodatno povećava rizik od neplodnosti. Kod muškaraca, gojaznost može smanjiti količinu, kvalitet i dužinu telomera sperme, kao i povećati rizik od abnormalnih nivoa polnih hormona i smanjene funkcije testisa. Količina i vrsta masti u ishrani igraju ključnu ulogu u kvalitetu sperme, pri čemu su nezasićene masne kiseline povoljnije od zasićenih.
U uzgoju preživara, ispaša i hranjenje u zatvorenom su ključne prakse ishrane. Ispaša omogućava preživarima da se hrane prirodnim pašnjacima, što doprinosi dobrobiti životinja i očuvanju životne sredine.
S druge strane, hranjenje u zatvorenom pruža kontrolisanu ishranu i zaštitu od ekstremnih uslova, ali može dovesti do problema sa zdravljem životinja i životnom sredinom. Razumevanje prednosti i nedostataka oba sistema je važno za optimizaciju reproduktivnih performansi i održivosti u stočarstvu.
Na kraju, kombinacija ispaše i hranjenja u zatvorenom može pružiti optimalnu strategiju za maksimiziranje reprodukcije preživara i ukupne produktivnosti. Kvalitetna stočna hrana tokom ispaše poboljšava reproduktivne performanse preživara, dok hranjenje u zatvorenom može poboljšati telesnu težinu i reproduktivnu sposobnost.
Međutim, prekomerna ishrana i gojaznost mogu negativno uticati na reproduktivne performanse i zdravlje životinja. Stoga, efikasno upravljanje ishranom preživara kroz ravnotežu između ispaše i hranjenja u zatvorenom može doprineti zdravijim i reproduktivno uspešnijim populacijama preživara.
Izvor: Wiley onlajn biblioteka
