Urbana poljoprivreda, koja obuhvata uzgoj hrane u urbanim sredinama poput gradova i naselja, sve više se prepoznaje kao održivo rešenje za brojne izazove u agraru. Ovi izazovi uključuju klimatske promene, bolesti, degradaciju zemljišta i složene lance snabdevanja. Premeštanjem proizvodnje hrane bliže mestima gde ljudi žive, urbana poljoprivreda može da reši nekoliko problema vezanih za bezbednost hrane i očuvanje životne sredine.
Urbana poljoprivreda i sve njene prednosti
Jedna od ključnih prednosti urbane poljoprivrede je smanjenje rizika od prekida u snabdevanju koji mogu biti izazvani dugim i složenim lancima snabdevanja. Naime, mnogi proizvodi svežeg voća i povrća u Velikoj Britaniji se uvoze, a njihovi lanci snabdevanja mogu biti ranjivi na šokove i prekide. Urbana poljoprivreda može ublažiti ovaj rizik proizvodnjom hrane lokalno, čime se poboljšava otpornost prehrambenog sistema. Ovaj hiper-lokalni pristup ne samo da smanjuje zavisnost od udaljenih proizvodnih oblasti koje su pogođene hroničnim problemima, poput klimatskih promena, već takođe doprinosi smanjenju emisija povezanih sa transportom hrane.
Pored toga, urbana poljoprivreda promoviše transparentnost i poverenje u proizvodnju hrane. Povećanje proizvodnje hrane na mestima gde ljudi žive olakšava potrošačima da razumeju odakle dolazi njihova hrana i kako se proizvodi. Ovo može povećati poverenje potrošača u bezbednost i kvalitet hrane. Međutim, izazov ostaje postizanje cenovnog pariteta s konvencionalnim proizvodima, što je ključno za širu primenu urbane poljoprivrede kao ekonomski održive alternative.
Šta se uzgaja?
Što se tiče izbora kultura, urbane farme obično uzgajaju lisnato povrće, začinsko bilje, mikrosalate i gurmanske pečurke. Ove kulture su prilagođene kontrolisanim okruženjima urbanih farmi, kao što su vertikalne farme i staklenici. Vertikalna poljoprivreda omogućava slojevanje useva, čime se maksimizuje korišćenje prostora i efikasnost. Takođe postoji sve veće interesovanje za uzgoj mekog voća, poput jagoda, kao i za istraživanje potencijala drugih bobica.
Urbana poljoprivreda doprinosi lokalnoj bezbednosti hrane na dva glavna načina. Prvo, pruža nutritivnu sigurnost nudeći sveže proizvode koji mogu nedostajati u lokalnim ishranama, što je posebno važno za mikronutrijente ključne za zdravlje. Urbane farme mogu snabdevati škole i bolnice hranom bogatom hranljivim materijama, obezbeđujući javnim institucijama pristup hrani visokog kvaliteta. Drugo, iako urbane farme možda trenutno ne uzgajaju osnovne useve, one mogu podržati otpornost prehrambenog sistema pružajući tampon protiv prekida u lancima snabdevanja izazvanih klimatskim promenama ili geopolitičkim pitanjima.
Izazovi urbanog agrara
Ograničenja prostora predstavljaju značajan izazov u urbanoj poljoprivredi, ali napredne tehnologije nude rešenja. Tehnike kontrole okoline (CEA), kao što su hidroponika i aeroponika, koriste manje vode i đubriva u poređenju sa tradicionalnim metodama. Vertikalna poljoprivreda dodatno optimizuje prostor uzgajanjem useva u slojevima. I pored ovih efikasnosti, urbane farme često se oslanjaju na spoljne izvore energije, što može biti izazov u gusto naseljenim područjima. Kako se obnovljiva energija sve više koristi, očekuje se da će energetski otisak urbanih farmi opadati.
Integrisana poljoprivreda u zgradama (BIA) predstavlja još jednu strategiju za rešavanje problema sa prostorom. Uključivanjem poljoprivrednih sistema u postojeće ili nove zgrade, urbane farme mogu koristiti prethodno rasipane prostore i resurse, čime se smanjuje konkurencija za zemljište i čini urbana poljoprivreda praktičnijom i efikasnijom.
Kako premostiti izazove
Tehnologija igra ključnu ulogu u savremenoj urbanoj poljoprivredi. Razvoj LED svetala za rast omogućio je efikasno osvetljavanje za rast biljaka u zatvorenim prostorima. Automatizacija je takođe bitna, sa sistemima za upravljanje klimatskim uslovima, isporukom hranljivih materija i kretanjem useva. Robotika, iako još uvek u fazi razvoja, ima potencijal da dodatno poboljša efikasnost u urbanim farmama. Napredak u materijalima, kao što su kokosova vlakna i bioplastika, kao i digitalni twin i integracija obnovljivih izvora energije, očekuje se da poboljša održivost i smanji karbonski otisak.
Urbana poljoprivreda takođe rešava pitanja vezana za upravljanje vodom i kontrolu štetnih organizama. Sistemi kontrole okoline efikasno koriste vodu i mogu reciklirati vodu unutar zatvorenih sistema, a takođe doprinose upravljanju kišnicom. Uz odgovarajuće bio-sigurnosne mere, urbane farme imaju minimalne probleme sa štetočinama i zahtevaju manje hemijskih intervencija. Strategije integrisane kontrole štetočina mogu dodatno smanjiti potrebu za štetnim pesticidima.
Iako urbana poljoprivreda pretežno ne koristi zemljište, može doprineti očuvanju zemljišta oslobađanjem prostora za druge namene. Uzgojem hrane u gradovima, urbane farme pomažu u očuvanju ruralnog zemljišta za druge poljoprivredne aktivnosti ili prirodna staništa.
Izvor: Innovation News Network
