Naslovna Poljoprivreda Uređenje robne berze će se čekati malčice

Uređenje robne berze će se čekati malčice

67
0

Za uređenje robne berze i uvođenje robnih zapisa kojima će moći da se trguje biće potrebno dve do tri godine minimum. Ovakav zaključak doneo je član Radne grupe za uređenje tržišta i robne berze Dušan Tornjanski iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata. Podsećamo, to je bio jedan od glavnih zahteva na prošlogodišnjim protestima poljoprivrednika.

„Zadovoljni smo dosadašnjim radom Radne grupe, popisana su javna skladišta i usvojen pravilnik kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za trgovinu na otkupnim mestima, skladištima. Tražimo da, na osnovu predate robe javnom skladištu, dobijemo robni zapis kojim ćemo moći da trgujemo,“ veli Tornjanski.

Image by Csaba Nagy from Pixabay

Manjak uređenja robne berze primetna boljka agrara

Nadležna ministarstva poljoprivrede i trgovine nedavno su usvojila pravilnik kojim se detaljno definiše oprema potrebna za otkupna mesta. Ova oprema omogućava precizno određivanje parametara kvaliteta i razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda, uključujući zrnevlje, voće, povrće i stoku, na osnovu njihovog kvaliteta i klase pri prijemu.

Pravilnik takođe predviđa mogućnost da poljoprivredni proizvođači, ukoliko nisu zadovoljni utvrđenom količinom ili kvalitetom proizvoda koje predaju, mogu da se obrate nadležnom inspektoru Ministarstva poljoprivrede radi provere načina određivanja parametara kvaliteta kontrolnih organizacija koje je angažovao otkupljivač.

„Osječka pivovara silosi“, fotografisao BrunoHP, licencirano pod CC BY-SA 4.0
Izvor: Wikimedia Commons

Popis obuhvata 786 skladišta, kao i uljare, pivare i špiritane, pružajući detaljne informacije o njihovim kapacitetima i načinu skladištenja, kao i o kvalitetu robe. Utvrđeno je da ukupni skladišni kapaciteti u Srbiji iznose sedam miliona tona.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je ovim korakom napravljen prvi korak ka uređenju berze i pripremama za izdavanje skladišnica i robnih zapisa. Međutim, ističe da bi skladišta trebalo da uđu u sistem javnih skladišta. A to zahteva donošenje zakona o javnim skladištima i formiranje kompenzacionog fonda koji bi nadoknadio štetu u slučaju nestanka robe. Tek tada skladišta mogu dobiti sertifikat i postati deo sistema javnih skladišta.

Image by andreygaranzha from Pixabay

Galetin dodaje da bi ova skladišta mogla da izdaju robne zapise koji bi se koristili u trgovini ili kao kolateral za dobijanje kredita. Trenutno, izdavanje skladišnice, koja je izjava o prisustvu robe u skladištu, banke retko priznaju kao garanciju za kredit.

Navodi takođe da je put do trgovine terminskim ugovorima, tzv. fjučersima, daleko složeniji. Kako dodaje, on zahteva još mnogo uslova, uključujući tržište hartija od vrednosti i neophodne institucije.

Izvor: Agronews

Prethodni tekstKlub 100 P plus postavio svoje zahteve
Sledeći tekstTrgovinske marže duplo veće od cena poljoprivrednih proizvoda. A što?