Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju niskougljeničkog razvoja početkom juna ove godine. U pitanju je ključan, krovni dokument čiji je zadatak da definiše, uokviri i organizuje domaće klimatske politike u narednim godinama i dalje. Dokument je ranije nosio naziv Stragegija klimatskih promena.
Zakašnjenje sa usvajanjem
Nacrt Strategije niskougljeničkog razvoja je završen još 2018. godine. Usvajanje je znatno kasnilo do te mere da je sam sastav Strategije u međuvremenu zastareo. Naime, klimatske i političke prilike su se u međuvremenu znatno promenile, što je zahtevalo dopunu i izmenu stavki unutar dokumenta. Međutim, i pored pet godina zakašnjenja, Strategija sadrži najveći udeo istog sadržaja kao i kad je originalno završen nacrt.
Stavke Strategije
Budući da se Srbija, u stopu sa ostatkom razvijenog sveta, okreće polako ka Zelenoj tranziciji, dokument poput Strategije niskougljeničkog razvoja je bio i više nego potreban. Nekoliko ključnih detalja je definisano u dokumentu:
- Različiti ekonomski i klimatski scenariji
- Indikatori kojima se vrši procena scenarija
- Mere postizanja scenarija
- Posledice dotičnih mera
- Troškovi i resursi nužni za uspešno sprovođenje mera.
Među desetak navedenih mera spadaju i izgradnja novih elektrana koje se služe obnovljivim izvorima energije, kao i promena u praksi ishrane stoke. Strategija pritom i procenjuje kapacitete za sprovođenje predloženih mera. U obzir se uzima uticaj mera na bruto domaći proizvod, te životnu sredinu, zaposlenost, troškove mera, njihove efekte na ekonomiju i okolinu, itd.
Trenutno se čeka na usvajanje Akcionog plana, kojim će zapravo biti definisane politike koje će omogućiti ispunjenje ove strategije. I pored odlaganja od pola decenije, usvajanje Strategije je važan korak ka putu suzbijanja emisija štetnih gasova i okretanju ekološki prihvatljivim praksama. „Strategija je važan dokument, i njeno usvajanje je dobra vest“, kaže dr Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu i jedan od vodećih domaćih stručnjaka u polju klimatskih politika. Međutim, ne može se zaobići činjenica da je ona pisana pre pandemije, pre rata u Ukrajini, pre velikih promena u energetskim politikama širom sveta. Svet je danas potpuno drugačiji.“
Izvor: Klima 101
