Po najnovijim podacima, uvoz mleka iz inostranstva u Srbiju se znatno povećao tokom poslednjih nekoliko godina. Publicista Branislav Gulan u svom autorskom tekstu „Manje goveda, stiže mleko iz uvoza“ na portalu „Makroekonomija“, naglašava da smo od aktivnog izvoznika mesa i mleka postali aktivan uvoznik.
„ U 2020. godini u Srbiji je na muži bilo 417.000 grla, od kojih je godišnje dobijano blizu 1,5 milijardi litara mleka. Sad se na muži nalazi samo 228.000 krava mlekulja! Proizvodnja mleka lane je bila oko 1,4 milijarde litara. Pad proizvodnje bio je 100 miliona litara, a pored toga još 100 miliona litara su popili prasići,“ naglašava Gulan.
Kako tvrdi, u Srbiji se u ovoj godini od 228.000 grla mlečnih krava dobija oko 1,4 milijardi litara mleka. „U njoj se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozimo, a više od 12.000 tona uvozimo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosimo tone i potrošene dolare na uvoz mleka i mlečnih prerađevina,“ rezignirano dodaje Gulan.
Uvoz mleka u prahu i sireva takođe veći
U nastavku teksta, Gulan daje statistiku uvoza mleka u prahu. „Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godini uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska,“ naglasio je. Mišljenja o uvozu sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nisu izostala. „U Srbiju je u 2022. godini uvezeno 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija,“ tvrdi Gulan. „Dakle, za uvoz mleka i mlečnih proizvoda samo u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Tendencija uvoza mleka, ali i mesa svih vrsta, se nastavlja.“
Po njegovim rečima, problem sa proizvodnjom mleka u Srbiji postoji već dugo, aludirajući da je do ove godine bio tretiran kao „javna tajna“. „Zabrinjava što se tendencija uvoza I dalje nastavlja i iz godine u godinu sve više trošimo devize za mleko i mlečne proizvode“, konstatovao je Gulan.
Ne postoje instant rešenja
Gulan ističe da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza.“ Po njegovim rečima, mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio.
U nastavku, Gulan je dao par predloga o mogućim rešenjima problema u mlekarstvu. „Prosečna mlečnost krava mora se povećati sa 5.000 na najmanje 7.000 litara mleka godišnje,“ istakao je. „Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu. I na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka. Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli manjak potreban tržištu,“ zaključuje Gulan.
TEKST ORIGINALNO NAPISAN 10. AVGUSTA 2023. GODINE
Izvor: Makroekonomija
