Poslednjih dana u medijima se ponovo spekuliše da je uvoz žitarica iz Ukrajine oborio cene domaćih proizvođača pšenice i kukuruza. Različita poljoprivredna udruženja poput “Pančevačkih ratara”, “Agrarnog foruma” i “Građanske neposlušnosti” izrazila su zabrinutost zbog neizvesnosti prolećne setve ove godine, ističući velike gubitke koje su ratari pretrpeli. Kao ključni razlog za ovu situaciju istakli su “nepravedno tržišno ponašanje i uvoz”.
Naglašava se da su najviše uvezenih žitarica dolazile iz Ukrajine. Treba uzeti u obzir da Srbija nije zabranila uvoz za razliku od Poljske, Slovačke i Mađarske. A to je rezultiralo prodajom po sniženim cenama.
Srpska politika oko uvoza žitarica
Sunčica Savović, koja obavlja funkciju direktorke u “Žitu Srbije”, kategorički je demantovala ove tvrdnje u izjavi za medije, ističući da su takve tvrdnje zlonamerne i da Srbija nije uvozila žitarice iz Ukrajine.
„Naši poljoprivredni proizvođači zaštićeni su od uvoza pšenice iz Ukrajine uvoznom carinskom taksom od čak 30% za pšenicu. Isto toliko i za kukuruz. Što znači da bi svako ko bi hteo da uveze iz Ukrajine pšenicu ili kukuruz morao da ima interes da tu robu u startu plati 30% skuplje nego što ona košta. Što daleko prevazilazi razliku između naše izvozne i ukrajinske izvozne cene“, veli Savović.
Ona ističe da teorije o eventualnom uvozu ukrajinske robe iz zemalja Evropske unije gube osnovu, imajući u vidu da je carinska stopa na uvoz kukuruza iz država EU visoka – čak 24%, dok je za uvoz pšenice 18%.
Dakle, postavlja se pitanje kome bi se isplatilo logički uvoziti skuplju robu inferiornog kvaliteta na naše tržište. Takođe, naglašava da se ne može raspravljati o tome bez konkretnih dokaza. Naposletku, postoje zvanični carinski podaci o uvozu i izvozu svih roba u našu zemlju, uključujući i pšenicu i kukuruz.
Brojke ne lažu
Savović ističe da tokom 2023. godine više od 85% uvezenih količina kukuruza i pšenice u Srbiju bila je isključivo semenska roba. U carinskim podacima lako se prati razlika između tarifnih oznaka za semensku i merkantilnu robu. Kada se iz uvezenih količina oduzme semenska roba, ostaje oko 1.500 tona uvezenog kukuruza i otprilike 380 tona pšenice tokom 12 meseci prošle godine. Naglašava da ove količine postaju gotovo zanemarljive kada se uzme u obzir da Srbija prosečno proizvodi više od tri miliona tona pšenice i preko 6,5 miliona tona kukuruza svake godine.
„To su zaista minorne količine. I činjenice ukazuju da niko od proizvođača nije ugrožen navodnim uvozom bez obzira na to šta se naokolo pričalo. Veći problem je što danas svako ima pravo da se oglasi javno i da za širenje netačnih informacija ne snosi nikakve posledice“, zaključila je.
Izvor: Politika
