Kako se menjaju klimatski uslovi širom sveta to utiče i na uzgoj voća, pa se stvaraju uslovi da se badem uzgaja u delovima naše zemlje u kojima to pre nije bilo moguće.
Za sve one koji imaju želju da se oprobaju u uzgoju ove unosne voćke evo saveta stručnjaka kako da to rade i čega treba da se pridršžavaju.
Par reči o bademu
Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate, mineralne i aromatske materije, vitamine. Osim velike upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji. Badem je najstarija kultura koja se počela uzgajati na našem području. Danas se badem najviše uzgaja u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku, u Kaliforniji (SAD) i dr. U zemljama s oštrijom klimom nego što je sredozemna, kao i u suptropskom području, uzgoj badema je ograničen. Procenjuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100.000 ha, od toga je polovina u Sredozemlju.
Agroekološki uslovi za uzgoj badema
Proizvodnja ranog kupusa! Ovo je dobitna kombinacija za najbolje prinose!
Temperatura
Badem je heliofitna voćka i da bi postigao dobru kvalitetu zahteva mnogo svetla i topline u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u februaru i njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog mrazeva i jakih severnih vetrova. Stoga je potrebno mijenjati sortiment s kasnocvetajućim sortama kako bi se izbeglo nepovoljno delovanje vremenskih prilika. Oštećenja od niskih temperatura nastaju u nekih sorata badema tek pri -27 °C. Cvetovi neposredno pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3,5 °C, a u nekih sorata i do -4 °C.
Otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradavaju na temperaturi od -1 °C do -2 °C. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez oštećenja i do 50 °C.
Voda
Za badem je vrlo važno da ima dovoljne količine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (mladica i plodova). Kod nas se badem ne navodnjava, osim ako se žele osigurati visoki i stabilniji prirodi. Na taj se način prinosi mogu povećati i za 40 %. U vreme dozrevanja nema potrebe za navodnjavanjem jer plod badema otpušta vodu. Od svih voćnih vrsta badem najbolje podnosi sušu, pa ga stoga nazivaju »kralj sušnih područja« ili »Rey del secano«.
Tlo
Bademu odgovaraju duboko drenirana peskovito-ilovasta ili ilovasta tla, koja su bogata humusom, mineralnim hranivima i imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Tla trebaju biti dovoljno rastresita jer badem ima vrlo razvijen koren, koji prodire i do 4 m dubine.
Izbor položaja za podizanje nasada badema
Uzgaja se na različitim nadmorskim visinama. U srednjoj Aziji, na Kavkazu i do 1 200 m. U području Sredozemlja uzgaja se do 600 m nadmorske visine. Iznad 1.000 m nadmorske visine u našim uslovtima zbog povećane vlažnosti ne uspeva.
Priprema tla za sadnju badema
Prije sadnje tlo treba pripremiti dubokim spremom kao i za sve druge intenzivne kulture. Ravnomerno se rasipa mineralno đubrivo i tlo se ore na dubini od 40 cm. Za jesenjsku sadnju duboko oranje obavlja se tokom leta, a za proletnu sadnju duboka obrada može se obavljati od leta do zime, ako je povoljna vlažnost tla.
Izbor podloga za badem
Za uzgoj badema služe razne podloge: breskve, križanac breskve i badema te šljive. Kod nas se najviše primenjuju semenjaci gorkog badema, breskve i križanac badem x breskva (GF 677). Za teža tla preporučuje se podloga šljive, i to Marianna 2624 i si. Badem kao podloga dobro podnosi sušu, a otporan je i prema klorozi (nedostatku gvožđa).Uz badem, na plodnim tlima,kao po- dloga, u obzir dolazi semenjak vinogradarske breskve jer je bujan i otporan na sušu. Na toj podlozi badem rano rodi, ali zato ima kraći vek trajanja. Ta podloga nije prikladna za karbonatna tla i zbog osetljivosti na viruse.
Badem – način uzgoja
Izbor uzgojnog oblika badema
U intenzivnom uzgoju badema primenjuje se više uzgojnih oblika, a prevladavaju prostorni i špalirni. Preporučuje se uzgoj u obliku popravljene vaze s tri ili najviše četiri primarne skeletne grane koje međusobno zatvaraju ugao od 120° ili ređe 90°. Visina je debla oko 90 cm, a primarne skeletne grane međusobno su razmaknute na 10 – 15 cm i zatvaraju ugao od 45°. Pri sadnji, jednogodišnje sadnice se prikrate na 120 cm visine, a skelet se oblikuje iznad 85 – 90 cm. Svi postrani izboji koji izbijaju ispod 85 cm odstranjuju se. Na tim primarnim skeletnim granama razviće se sekundarne skeletne grane, koje će trebati razvoditi. Razmak na koji će se razvoditi grane prve, druge i treće serije ovisi o bujnosti sorte u kombinaciji s podlogom. Na isti način razvio de se tercijarne skeletne grane (skeletne grane trećeg reda).
Vreme i tehnika sadnje badema
Sadnja se obavlja isključivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. U Italiji i Francuskoj bademi se sade, ako se obavlja navodnjavanje, na razmak 6 x 5 m, a bez navodnjavanja na 6 x 4 m.
Prema iskustvima iz strane i domaće prakse, valja upotrebiti razmak 6 x 4 m, što znači da za 1 ha treba 416 sadnica badema.
Održavanje nasada badema
Održavanje tla i đubrenje nasada badema vrlo su slični održavanju tla i đubrenju nasada breskve i nektarine, pogotovo jer su im podloge iste ili slične.
Berba badema
Kada plod badema sasvim dozri, lupina puca i plodovi ispadaju. Plodovi ne dozrevaju ravnomerno. Najranije dozru plodovi na spoljnom delu krošnje. Berba u malim nasadima obavlja se ručno u mreže stavljene pod stabla, dok se u većim nasadima primenjuju tresači. Berba može početi kada ljuska počne pucati. Pre skladištenja bademi se očiste i osuše te sklone na suvo i prozračno mesto.
Izvor: “Voćarstvo” Ivo Krpina