Uzgajanje maka u Srbiji predstavlja perspektivnu, ali retko korišćenu opciju među poljoprivrednicima. Mak se može gajiti uz minimalna ulaganja, a uz odgovarajuće vremenske uslove, zarada može dostići i preko 40.000 evra po sezoni. Setva maka obavlja se pomoću sejalice i navigacije, koristeći jedan kilogram semena po jutru, dok gust sklop biljaka zavisi od povoljnih vremenskih prilika tokom jeseni i proleća. Očekivani prinos kreće se od 500 do 800 kilograma po jutru, u zavisnosti od uslova, a tržišna cena varira od 300 do 800 dinara po kilogramu. Minimalni prinos može doneti zaradu od oko 1,2 miliona dinara na osam jutara, dok maksimalan prinos uz višu cenu donosi čak 5,12 miliona dinara.
Berba maka obavlja se kombajnom, nakon čega se mak selektuje i pakuje u džakove. Prodaja se najčešće vrši direktno sa njive, gde kupci dolaze i otkupljuju sirovo zrno. Nedostatak radne snage u sezoni predstavlja izazov, ali se poslovi najčešće obavljaju u okviru porodica. Mak, kao biljka otporna na bolesti, donosi značajnu ekonomsku korist uz adekvatne vremenske uslove. Na vojvođanskim parcelama, među klasičnim kulturama poput kukuruza i suncokreta, može se naći i mak, čiji purpurni cvetovi tokom proleća daju poseban vizuelni doživljaj.
U Srbiji se mak gaji na oko 1.000 hektara, sa prinosom do 1.500 kilograma po hektaru. Najčešće se uzgajaju plavi i beli mak, razlikovani po boji semenki. Plavi mak je cenjen zbog visokog sadržaja ulja i masnih kiselina koje su korisne u ishrani, dok se iz suvih čaura ekstrahuju alkaloidi poput morfijuma, važni za farmaceutsku industriju. U prošlosti, vojvođanske bašte bile su nezamislive bez cvetova maka, ali danas je ova biljka sve ređa, iako su vojvođanski rezanci s makom nadaleko poznati specijalitet.
Proizvođači maka u Srbiji uspevaju, ali ih je malo
Jedan od strastvenih uzgajivača maka, Živko Urošević iz Vojke, već godinama gaji mak u svojoj bašti. Ovo obavlja zajedno sa ostalim povrtarskim kulturama. On opisuje kako mak zahteva pažnju i vreme, seje se u jesen ili rano proleće, a gusta sadnja se prorjeđuje ručno. Prema njegovom iskustvu, mak najbolje uspeva na mestima zaštićenim od vetra i ne seje se na isto mesto nekoliko godina zaredom. U svojoj bašti gaji mak ljubičaste boje sa plavim semenom, iako postoji i beli mak sa ružičastim cvetovima.
Priprema zemljišta počinje u jesen, a setva se obavlja u oktobru. Nakon sazrevanja u junu, mahune maka se ručno beru, semenke čiste, a zatim suše. Proces zahteva pažljivo čišćenje i sušenje, kako bi se osigurao kvalitet maka za upotrebu ili prodaju. Uroševićeva supruga suši mak tradicionalno na stolnjacima pod avgustovskim suncem.
Za gajenje maka na većim parcelama potrebna je prijava, dok manje parcele to ne zahtevaju. U Sremu se mak gaji i zbog tradicionalnog jela – štrudle s makom. Semenke maka prodaju se u trgovinama u pakovanjima od 200 do 250 grama. Njihova cena iznosi oko 1.000 dinara po kilogramu.
