Naslovna Blog Uzgoj ovaca na gradski način: ono kad urbani momci pokrenu ruralnu proizvodnju

Uzgoj ovaca na gradski način: ono kad urbani momci pokrenu ruralnu proizvodnju

154
0

Miran Zec i Branko Banović, odlučili su da promene svoje živote na nesvakidašnji način – aktivnim i posvećenim uzgojem ovaca. Oduvek su voleli životinje i sanjarili o mirnijem životu, daleko od grada. Tako su odlučili da preuzmu stvari u svoje ruke, da pokrenu posao i da se bave ovčarstvom. Niko nije očekivao da će se njihovi snovi ostvariti na tako zanimljiv način.

Sve je započelo u hladno jutro u januaru kada su ovi mladi entuzijasti doneli odluku da, pored svojih redovnih poslova, počnu sa uzgojem ovaca, iako nisu imali nikakvog prethodnog iskustva u radu sa stokom. Ova odluka se čini izuzetno neobičnom u današnje vreme, s obzirom da se većina mladih retko odlučuje da ostane na selu, a kamoli da se posveti stočarstvu. Za Mirana i Branka, koji do tada nisu imali nikakvo iskustvo sa ovčarstvom, ovo je predstavljalo prvi susret sa ovim životinjama, ali su bili spremni za izazov.

Foto: Farma Živadinović/Privatna arhiva

Uzgoj ovaca em prijateljski, em porodični biznis

Nakon što su uredili ovčarnik na zemlji koju je Miran već posedovao, krenuli su u potragu za informacijama o uzgoju ovaca. Pročitali su knjige, pratili video materijale, konsultovali se sa stručnjacima, posetili i razgovarali sa drugim uzgajivačima ovaca. Počeli su da stiču znanje o ishrani, zdravstvenoj zaštiti, reprodukciji i svim drugim aspektima brige o stadu. I uprkos mnogim izazovima s kojima su se susretali, ova dva mladića nisu gubila entuzijazam za uzgojem ovaca.

„Počeli smo sa 100 komada. Sa prodajom jaganjaca i priplodnog materijala nemamo problema, jer vodimo računa o kvalitetu hrane i zaštiti ovaca, pa su ljudi već čuli za nas. Trenutno imamo 180 komada sa jagnjadima, odnosno 100 majki sa ovnovima plus jagnjad,“ ističe Zec. „Iskustva sa nekim životinjama ja sam imao, ali sa ovcama ne. Jednog dana, Branko mi je predložio da uzmemo par ovca, onako za sebe. Ja sam rekao „šta jedna, uzećemo deset”. Sa 10 smo otišli na 50, pa onda na 100 komada. Ima dosta obaveza, uz posao koji već imamo i jedan i drugi, ali borimo se. Vikendom obavljamo veće poslove i ide polako.“

Romanovska ovca
Romanovska ovca

Banović se takođe obratio javnosti, navodeći proces iza planiranja uzgoja. „Odlučili smo se za romanovsku ovcu, jagnji se dva puta godišnje, te je zbog visoke plodnosti veoma cenjena, a uloženi novac se brzo vrati. Početak je bio lak, jer smo ih samo hranili. Sve dok nije počelo jagnjenje, kada su se pojavile i prve poteškoće. Prosek smo imali dva jagnjeta po ovci u prvom jagnjenju. Naravno, bilo je i trojki, oko 10%“, veli Banović.

Palo i prvo šišanje

Iako romanovska ovca nije zahtevna životinja, ipak zahteva pažljivu negu i posvećenost. Miran i Branko su često morali da rano ustaju kako bi se pobrinuli za ishranu stada i obezbedili da im ništa ne nedostaje. Nisu imali luksuz vikenda ili slobodnih dana, ali nisu izražavali nezadovoljstvo. Umesto toga, posvećivali su se svojoj novoj avanturi s punim entuzijazmom. Ove godine su imali i prvo šišanje ovaca, ali i prve probleme.

Foto: Farma Živadinović/Privatna arhiva

„Vunu smo spakovali u džakove i ne znamo kuda ćemo sa njom. Pokušavali smo da na internetu nađemo nekog ko otkupljuje vunu, ali ništa nismo uspeli da pronađemo. Hteli smo i da je poklonimo, ali niko nije bio zainteresovan. Nastojali smo da nađemo bilo šta, bar da pokrijemo troškove šišanja, bez zarade. Šišanje smo plaćali 380 dinara po ovci. Znači za 100 ovaca platili smo 38.000 dinara plus troškovi transporta. Ali, trenutno nemamo rešenja, sve ide na otpad,“ dodao je Zec.

Izvor: Poljosfera