Iako je godina u povrtarstvu bila izazovna zbog suše i visokih dnevnih temperatura, stručnjaci navode da je, uprkos tome, postignut dobar kvalitet i prinos povrća. Profesionalni povrtari su ostvarili značajan urod, ali su troškovi za navodnjavanje bili znatno veći nego obično, te su neki proizvođači potrošili čak do 2.000 evra po hektaru. Kvalitet većine povrća, kao što su crni i beli luk, paprika, paradajz, krastavci, lubenice i dinje, bio je na zavidnom nivou, ali su prinosi varirali u zavisnosti od vrste, sorte, zemljišta i drugih faktora.
Prinosi su se kretali od šest do osam tona po hektaru za grašak, 50 do 60 tona za mrkvu, 30 do 60 tona za papriku, dok je prinos paradajza bio od 65 do stotinu tona po hektaru. Stručnjaci naglašavaju da je kvalitet povrća u velikoj meri zavisio od toga koliko su povrtari obezbedili biljkama potrebnu vodu i hraniva. U teškim vremenskim uslovima, mnogi su postigli zadovoljavajuće rezultate i obezbedili kvalitetno povrće za potrošače.
Prema rečima prof. dr Žarka Ilina, godina je bila loša. Naime, bila je izuzetno sušna i vrela, sa čak 70 dana afričke klime, što je stvorilo brojne izazove za povrtarstvo. U početnoj fazi vegetacije, setva graška, boranije, mrkve i peršuna bila je kasna. Pritom su noćne temperature često prelazile 20 stepeni, što je bilo nepoželjno za mnoge vrste povrća, posebno one koje zahtevaju niže temperature za optimalan rast. To je značajno usporilo rast i razvoj povrća. Ali su toploljubive biljke kao što su paprika, paradajz i lubenica ipak bolje podnele ove uslove.
Promena klime uticala na prinose povrća
U kasnijoj setvi, povrtari su se ponovo suočili sa izazovima sušne i vruće klime. Posebno su problemi postojali u proizvodnji kupusnjača, jer su se povoljne temperature za fotosintezu pojavile tek u drugoj polovini septembra. To je dovelo do nižih prinosa karfiola, brokoli, kineskog kupusa i drugih korenastih vrsta povrća, iako su obimno navodnjavani. Ipak, prinosi su bili zadovoljavajući, s obzirom na teške vremenske uslove.
Unatoč velikim ulaganjima u navodnjavanje i proizvodnju, cene povrća na tržištu nisu visoke. Povrće je i dalje jeftino, što je delimično rezultat slabije kupovne moći potrošača. Na primer, kilogram krompira, najzastupljenijeg povrća u domaćoj ishrani, košta samo oko stotinu dinara, dok kilogram crnog luka iznosi samo 50 dinara.
Prema podacima, godišnje se u Srbiji proizvede oko 1,1 milion tona 11 vrsta povrća. Pritom se još 400.000 tona proizvodi na njivama i baštama koje nisu obuhvaćene zvaničnim statistikama. Takođe, proizvodnja u zaštićenom prostoru doprinosi sa oko 245.000 tona povrća. To znači da prosečno svaki stanovnik Srbije proizvede oko 35 kilograma povrća godišnje, što je dovoljno za zadovoljenje domaćih potreba.
Izvor: AgroTV
