Afrička kuga svinja još uvek nema adekvatnu vakcinu, i premda nije štetna po naše zdravlje ipak treba preduzeti mere za njeno suzbijanje, naglasio je u svojoj izjavi za dnevni list „Politika“ dr Miroslav Valčić.
Profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu u penziji i dugogodišnji šef katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela, Valčić je istakao da se kuga kod nas prvi put pojavila 2019. godine. Tom prilikom, dodao je da su kod klinički simptomi ove bolesti toliko izražen i da je slaba verovatnoća da se meso obolelih životinja nađe u prodaji.
Izvor: K1 Televizija
Međutim, naglasio je da je veliki problem klanje jedinki koje su u inkubaciji. „Kada zbog pojave virusa krene uništavanje svinja, ne samo u žarištu nego i okolini, vlasnici su spremni da zakolju životinju, koja je možda zaražena, ali još nije ispoljila simptome bolesti. Ukoliko takvo meso završi u prerađevinama, zamrzivačima a kasnije i u lancu ishrane svinja, može se sasvim sigurno očekivati širenje zaraze,“ dodao je Valčić. Istakao je i da se bolest ne prenosi na ljude. „Ovo oboljenje nije zoonoza, a to znači da se virus ne umnožava u čoveku. Ali je činjenica da ga čovek može preneti na različite načine.“
Afrička kuga svinja i ljudski faktor
Po rečima profesora Valčića, ljudi su i dalje ključni u prenošenju zaraze afričkom kugom svinja. „Dakle, putem proizvoda koji nisu dovoljno termički obrađeni i koje odnesemo negde, bacimo sendvič pored puta… Recimo, u Mađarsku su ga uneli radnici iz Ukrajine koji su doneli domaće kobasice. A onda je ubrzo žarište potvrđeno upravo na tom mestu,“ ističe Valčić. „I ovde u Evropu je 2007. virus došao sa ljudima. Brod iz Afrike stigao je u Gruzijsku luku na Crnom moru i krenulo je njegovo širenje na evropskom kontinentu. Nemoguće ga je bilo sprečiti .“
Kao preventivnu meru, Valčić ističe fizičko postavljanje duplih ograda u objektima gde se uzgajaju jedinke. „Znači, nema tu nekih velikih filozofija. Država treba da reaguje onako kako reaguje po pravilniku o sprečavanju širenja virusa. Velike farme to jednostavno moraju da urade. Inače, neće imati svinje. Kako će mali farmeri, sa pet ili deset krmača, to da sprovedu zavisi od njih. Biće im potrebna pomoć,“ apostrofirao je Valčić.
Profesor je izneo i mišljenje o kreiranju vakcine, za koju tvrdi da nema pomaka i pored enormnog truda stručnjaka. Afrička kuga svinja, kako je istakao, je retrovirus koji je sličan HIVu i infektivnoj anemiji. Međutim, dodaje i da je nedostatak vakcine možda i srećna okolnost pošto vakcina pomaže da se bolest održi u prirodi.
Izvor: Politika
Pogledajte i: Afrička kuga svinja u 13 upravnih okruga
