Pored svake sadnice paradajza poželjno je posaditi tri sadnice bosiljka! Ako redovno berete vrhove bosiljaka, razgranaće se i proizvesti više aromatičnih listova, a neće prerano procvetati.
Prema iskustvima baštovana, i neven deluje na paradajz kao prirodna zaštita i pospešuje njegov rod. Neven je ujedno i lekovita biljka. Dobar komšija paradajzu je i beli luk koji odbija crvenog pauka (koprivinu grinju).
Pored paradajza dobro je posaditi i niski grašak jer ta biljka fiksira kiseonik u tlu i čini ga dostupnim korenju paradajza i tako služi kao prirodno đubrivo.
Šargarepa takođe povoljno deluje na paradajz, ali posađena ispod njih stvoriće sitnije korenje.
Loše komšije paradajzu su krompir, krastavci i komorač jer izlučevine njihovog korenja negativno deluju na rast paradajza. Paradajz je podložan i sličnim bolestima kao krompir i kukuruz, stoga bi te biljke trebalo saditi malo dalje.
Paradajz ne treba saditi ni blizu paprike jer se te biljke “takmiče” za hranljive sastojke u zemlji. Ispod paradajza dobro je saditi i zelenu salatu, cikoriju, rotkvu, spanać, peršun, praziluk – tako ujedno se bolje iskorišćava prostor oko paradajza koji raste u visinu.
