Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Vinarija „Jelenković“: Zato što može

Vinarija „Jelenković“: Zato što može

852
0

Ana i Aleksandar Jelenković, žitelji sela Stubal kod Aleksandrovca, nastavljaju porodičnu tradiciju uzgoja vinove loze i proizvodnje vina. Ova brat i sestra, uz pomoć drugih članova porodice, održavaju autohtone sorte u nasleđenom vinogradu površine jednog hektara. Za izradu svojih vina, oni kupuju dodatno grožđe koje im nedostaje od lokalnih proizvođača. Punjenje boca s etiketama od Sutona do Tame, pa sve do Osvita, dio je njihovog rituala. Takođe, jedno od vina napravljeno je u čast njihovog pokojnog oca.

Izvor: Vinarija Jelenković – zvanična Instagram stranica

„Gajimo prokupac, belu tamjaniku i pomalo skrajnutu župljanku, koja je nekada dominirala ovim krajem. Od čiste bele tamjanike dobili smo vino Sveta Jelena, koje je 2019. godine bila apsolutni šampion u Topoli. Devedesetih godina prošlog veka naš otac je pravio vino od te sorte grožđa i njemu u čast smo brat i ja napravili vino“, izjavila je Ana Jelenković.

Kako dvojac Jelenković uspeva? Vina bukvalno od sumraka do svitanja

Jelenkovići uzgajaju i smederevku, od koje je 2021. godine proizašlo vino nazvano Osvit. Šale se da onaj ko posle rizlinga gaji i bere smederevku, doživljava svitanje, pa su tako nadahnuto nazvali svoje vino. Njihova vinarija je mala i porodična. Pradeda im je prvi podigao vinograd u rodnoj i poznatoj Župi, dok su se o njemu kasnije brinuli deda i otac. Oni su nastavili tu tradiciju i sa ponosom predstavljaju svoja vina.

Izvor: Vinarija Jelenković – zvanična Instagram stranica

Jedno od njihovih vina nosi naziv Tama, zbog svoje intenzivne i misteriozne boje, a uz to nosi epitet „tajanstvena noć“. „Tama je nastala od autohtonog prokupca sa 20 posto merloa, kako bismo ga pojačali i malo začinili. Čaroliju zalaska sunca pretočili smo u roza Suton“, veli vlasnica vinarije.

Na imanju Jelenkovića nećete pronaći internacionalne sorte grožđa, jer oni ne podržavaju gajenje stranih sorti na našim prostorima. „Smatramo da na ovoj zemlji treba gajiti domaće. Trudimo se da ponudimo ono što je karakteristika našeg podneblja, jer domaće sorte ovde uspevaju i daju najbolji kvalitet. Ljubav prema vinu u Župi je stvar tradicije, kulture, poštovanja predaka i loze koja raste i rađa na našoj zemlji“, ističe Ana.

Izvor: Vinarija Jelenković – zvanična Instagram stranica

Tradicija i marljivost = profit

Jelenkovići su nasledili vinograd pod župljankom. Dedina i očeva posada vinove loze potiče iz osamdesetih godina prošlog veka. Ova sorta, koja je stvorena 1970. godine na Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, nekad je bila izuzetno popularna u Župi. Nazvana je po svom stvaraocu, prof. dr Dragoslavu Milosavljeviću, koji je poreklom iz tog kraja. Danas, Jelenkovići i dalje čuvaju nasad pod prvobitnom župljankom na svom imanju od 40 ari, kao i nekoliko manjih starih zasada u okolini sela.

„Župljanka je bela sorta, ali nastala je od dve crne, prokupca i burgundca i nekada je preovladavala u vinogradima župskog kraja,“ naglašava Ana Jelenković. „Vremenom zasadi su izumrli, loza je ili povađena ili nije odolela bolestima. Karakteristična je po tome što sadrži dosta tanina. Tek od prošlogodišnje berbe razmišlja se o pravljenju vina samo od župljanke, jer je dosta zahtevna i potrebno je mnogo umeća da se napravi kvalitetno vino. Videćemo, da li će se uspeti u tome.“

Izvor: Vinarija Jelenković – zvanična Instagram stranica

Ranije se sorta župljanka uglavnom koristila za proizvodnju rakije, dok je pravljenje vina od nje bilo retko ili je to bilo samo za privatne potrebe. Ono što je specifično za ovu sortu jeste da prvobitna verzija sadrži veći udeo jabučne kiseline u odnosu na vinsku. Zbog toga, vino dobijeno od župljanke, koje ima žućkasto-zelenu boju i prijatan buke, s vremenom može postati neharmonično i izgubiti na kvalitetu. Iako su Jelenkovići odlučili da zadrže župljanku, mnoge ekonomski značajnije i isplativije sorte su je potisnule, što je dovelo do njenog nepravednog zapostavljanja. Stručnjaci smatraju da bi župljanka, zajedno sa svojih četiri nova klona, koji su priznati 2015. godine, mogla zauzeti važno mesto na vinskoj sceni Srbije.

Izvor: Dobro jutro