Naslovna Poljoprivreda Višak pšenice?! O, i te kako je moguć!

Višak pšenice?! O, i te kako je moguć!

66
0

Srbija sada raspolaže sa 2,42 miliona tona pšenice i očekuje se da će 30. juna, na kraju ove tržišne godine, doći do zanimljivog razvoja događaja. Naime, tada će pošto se izvezu ugovorene količine i zadovolje domaće potrebe, na zalihama ostati rekordni višak od 1,3 do 1,8 miliona tona, izjavila je direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović.

Trenutni put srpske pšenice

Savović je izjavila za agenciju Beta da bi do tog datuma (mart-jun) izvoz mogao maksimalno da dostigne još 450.000 do 500.000 tona, dok je mesečna potrošnja u zemlji između 150.000 i 160.000 tona.

Ona je istakla da su prelazne zalihe već treću godinu zaredom visoke zbog različitih faktora. Dotični faktori uključuju i odluku o zabrani izvoza 2022. godine. Prošle godine su prelazne zalihe iznosile 1,2 miliona tona. A, pak, se ove godine očekuje da, pod uslovom da se izveze maksimalna moguća količina, prelazne zalihe do 30. juna kreću od 1,3 do 1,8 miliona tona.

Izvor Pixabay

Savović je dodala da postoji tražnja, ali da su izvozne cene konkurentskih zemalja u Crnomorskom regionu, poput Ukrajine, Rumunije, Mađarske, Bugarske i Rusije, ispod proizvođačkih cena domaće pšenice.

Razlika je u vlazi

Kvalitet pšenice opada tokom vremena, a prema rečima Savovićeve a, ovaj pad se posebno ubrzava zbog loših uslova skladištenja. Ove godine, kako je istakla, ne može se očekivati izuzetno visok kvalitet jer su poljoprivrednici bili štedljivi u upotrebi mineralnih đubriva, a takođe su iste bolesti napale pšenicu kao i prethodne godine zbog blage zime.

Foto: Pixabay

Ona je dodala da je ove godine, uprkos nedavnim padavinama u nekim delovima zemlje, površinska vlažnost zemlje od februara ispod nivoa iz prošle godine. Nasuprot toga je dubinska vlažnost u Vojvodini takođe niža u poređenju s prethodnom godinom.

Situacija sa dubinskom vlagom je nešto bolja u Šumadiji, zapadnoj i istočnoj Srbiji, ističe. Ali je i tamo niža nego 2023. godine. Drugim rečima, ako vremenski uslovi ne budu povoljniji od aprila do žetve, ova godina će biti još jedna u nizu teških za poljoprivrednike.

foto: Stevan Vasojević

Savović je takođe istakla problem neodgovarajućeg skladištenja domaće pšenice, gde se velike količine izvoznog viška tretiraju kao stočna pšenica i prodaju po nižoj ceni umesto da se razvrstaju prema kvalitetu.

Kukuruz izgleda nije te sreće

Trenutne procene, prema Savovićevim rečima, ukazuju da će ovogodišnja svetska proizvodnja pšenice biti za 0,3% manja u poređenju s prethodnom godinom. Sa druge strane, pak, će potrošnja biti veća za jedan posto. A naknadne završne zalihe ove žitarice biće manje za 4,5%. Postoji mala nada da će tražnja porasti, to je tačno. Ali je neizvesno da li će i koliko to uticati na Crnomorski region. Podsetićemo, ovde Srbija izvozi veći deo svojih viškova.

Foto: Pixabay

Savović je naglasila da se ne očekuju rekordne zalihe kukuruza krajem tržišne 2023/24. godine. Naposletku, treba uzeti u obzir to da je prošlogodišnji rod iznosio oko 6,8 miliona tona. Postoji vreme za izvoz viškova, svakako. Ali ukoliko se čeka do leta, suša može dovesti do niskog vodostaja na Dunavu tokom jula i avgusta. A to će otežati ili potpuno zaustaviti izvoz.

Vlada Srbije je u martu 2022. godine usvojila Uredbu o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. Ovo je uključivalo zrna pšenice, pšenično brašno, kukuruz i prekrupe, kao i suncokretovo ulje, Uredba je usvojena iz straha od poremećaja na tržištu usled sukoba u Ukrajini. Ova zabrana je bila na snazi do kraja jula te godine, uprkos upozorenjima stručnjaka o visokim zalihama.

Izvor: AgroTV