Naslovna Poljoprivreda Višnja i njene podloge; detalji za voćare

Višnja i njene podloge; detalji za voćare

27
0

Višnja je u Srbiji, iako ponekad deluje potcenjeno, izuzetno perspektivna voćka, i ovo će istaći svi agrarni stručnjaci u našoj zemlji. U cilju postizanja većeg prinosa i zdravijeg roda, višnje se kaleme ili na divlju trešnju ili na magrivu, u skladu sa specifičnostima područja. Profesor sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, Zoran Keserović, govorio je o podlogama višnje. Konkretno je istakao njihove prednosti i značaj uzgojnog oblika višnje u odnosu na podlogu.

Foto: Pixabay

U Srbiji, vodeće su generativne podloge, poput divlje trešnje (Prunus avium) i magrive (Prunus mahaleb). Obično se podloge magrive preferiraju u područjima sa višim pH vrednostima i većim sadržajem kalcijuma, kao što je slučaj u Vojvodini. Nasuprot tome, u centralnoj Srbiji, gde su zemljišta kisela, češće se koristi divlja trešnja.

Kada su u pitanju višnje namenjene stonoj upotrebi, posebno ako se ne koriste tresači, preporučuje se formiranje redukovane vaze, alternativnog uzgojnog oblika. Ovaj oblik karakteriše kratko deblo i četiri do pet primarnih grana koje su otvorene kako bi olakšale berbu i rezidbu. Keserović naglašava da se vegetativne podloge retko koriste, dok su generativne dominantne u praksi.

Foto:Pixabay

Kako višnja može biti lukrativna?

Profesor Zoran Keserović ističe da se retko koriste vegetativne podloge, navodeći primer plantaže na Rimskim šančevima gde se koristi Gizela 5 kao kržljava podloga, posebno popularna za trešnju. Ova podloga omogućava guste zasade, sa razmakom od 3,5 x 1,5 metara, što omogućava visoku produktivnost i interesantnost za proizvodnju sveže višnje, koja je tražena i visoko cenjena na tržištu Evrope.

Keserović ističe i upotrebu druge podloge, Gizelu 6, koja je nešto bujnija od prethodne, ali ne zahteva naslon. Ovako gusti zasadi omogućavaju brz ulazak u period pune rodnosti, već u trećoj ili četvrtoj godini, što je prednost u odnosu na generativne podloge.

Image by Bob from Pixabay

Govoreći o sortama, ističe rane sorte poput Piramiša i Erdi Boterma. Ali posebno ističe i popularnu šumadinku i Futušku kao izuzetne rane sorte sa krupnim plodovima i odličnim ukusom. Kao sortu budućnosti, Keserović ističe Oblačinsku višnju, koja je postala perspektivna za preradu i izvoz u Evropu.

Napredak u proizvodnji višanja, prema Keseroviću, dolazi kroz mehanizovanu berbu, gde se koriste tresači. Ovo omogućava veću efikasnost u berbi. Međutim, nedostatak je nedovoljno razvijena infrastruktura za preradu. A on može rezultirati problemima tokom berbe, posebno u situacijama sa visokim temperaturama koje mogu uticati na kvalitet proizvoda.

Izvor: Dobro jutro