Tamo gde malinari i borovničari pate, višnjari mogu da poberu uspehe. Međutim, o čemu je zapravo reč, i koliko je tačna ta pretpostavka? Dobri ljudi sa portala „AgroTV“ prenose sve u detalj.
Prema svim merilima, malinari i proizvođači borovnica će ove godine doživeti razočaranje jer svetsko tržište nije voljno da plati visoke cene za njihove proizvode. Međutim, proizvođači višanja će biti zadovoljni, budući da je otkupna cena oko 70 dinara i beleži trend rasta.
Bilo da ste višnjari ili malinari, podrška je važna
Profesor Zoran Rajić, direktor Instituta za agroekonomiju, naglašava da privremena rešenja za otkupnu cenu tokom berbe ne mogu biti dugoročna strategija. On dodaje da je podrška proizvodnji maline važna, ali da se o tome treba odlučivati unapred, prilikom planiranja propisa, umesto tokom same berbe.
„Mislim da svako rešenje koje je u vreme berbe u ovom slučaju ne može biti dugoročno već iznuđeno. Otkupna cena maline na međunarodnom tržištu u ovom momentu za roland je tri evra, za griz je oko 1,8, a za blok naravno daleko niža. Mi smo prošle godine izvezli malinu po prosečnoj ceni od oko 3,6 evra, a u prva tri meseca ove godine cena je 2,64 evra“, naglašava Rajić.
U nastavku izlaganja, on navodi da je trenutna otkupna cena maline na terenu između 200 i 220 dinara, dok hladnjačari koji su počeli sa otkupom po ceni od 250 dinara sada planiraju smanjenje cene na 230 dinara. Profesor Rajić pritom naglašava da je došlo do smanjenja proizvodnje borovnice za oko 30 odsto zbog nepovoljnih klimatskih uslova.
Cene izvoza
Što se tiče izvoza, cene su znatno niže od očekivanih. Trenutno, cena borovnice iznosi maksimalno 5,1 evro po kilogramu, s tim da se otkupne cene kreću oko 3,3 evra, uz neizvesnost daljeg rasta. Rajić ističe da su proizvođači višanja u povoljnijem položaju ove godine.
„S obzirom na to da smo prodali zalihe višnje od prošle godine na vreme, velika je potražnja, dobar je kvalitet roda i ide se ove godine sa cenom za prvu klasu negde oko 70 dinara. Moram da kažem da se očekuje i nešto veća cena. Znači, nekih desetak posto bi moglo da to ide gore“, procenjuje Rajić.
Kada je reč o višnji za industriju, tu je, ukazuje, najveća razlika u odnosu na prošlu godinu. Znaju proizvođači da su prošle godine maksimalno dobijali 30 dinara. Ove godine se očekuje oko 50, ističe direktor Instituta za agroekonomiju i napominje da moramo da vodimo računa o konkurenciji. Navodi primer Turske, koja, kako kaže, takođe ima dobar rod višnje, ali i niže cene od Srbije.
Izvor: AgroTV
