Savremena tehnologija i veštačka inteligencija igraju ključnu ulogu u transformaciji poljoprivrede, i efekat istih se oseća u srpskom agraru. Kako je za portal EU u Srbiji istakao naučni saradnik na Institutu BioSens Marko Panić, aplikacije moderne tehnologije su razne. Pravilno aplicirana ona nam omogućava efikasno upravljanje resursima, praćenje useva i unapređenje kvaliteta proizvodnje
„Kada je u pitanju poljoprivreda, dostupne su digitalne poljoprivredne platforme, kao što je na primer „AgroSens“, gde korisnik ima mogućnost kontinuiranog nadgledanja svojih parcela na osnovu satelitskih snimaka i preciznih meteoroloških merenja, kao i vođenje dnevnika polja, preporuke za pametno đubrenje, mogućnost preciznijeg skeniranja parcele dronom, i još mnoge druge mogućnosti,“ apostrofirao je Panić.
Moderna tehnologija: dronovi, AI i ostale inovacije
U nastavku izjave, Panić je istakao da dostupnost i razvoj modernih tehnologija doprinose pravovremenom i preciznom nadgledanju poljoprivredne proizvodnje. „Napredni senzori, među kojima se ističu multispektralne kamere, koriste se za praćenje stanja useva na poljima, uslova u stajama za stoku i skladištima. U sprezi sa robotskom tehnologijom napredni senzori doprinose razvoju mašina koje omogućavaju automatizaciju setve, žetve, ili zaštite poljoprivrednih kultura kao i upravljanje stokom,“ naveo je stručnjak za IKT.
Dotični uređaji, kako je posebno istakao Panić, kreiraju veliku količinu podataka, često i u realnom vremenu. Na osnovu njihove analize i obrade korišćenjem metoda veštačke inteligencije, možemo predvideti različite scenarije koji pomažu u optimizaciji poljoprivrednih praksi. Samim tim, doprinosimo uštedama u proizvodnji.
Prema njegovim daljim izjavama, metodama veštačke inteligencije ubrzava razvoj novih sorti koje su otpornije na bolesti. Dotične sorte postaju prilagodljivije na klimatske promene i obezbeđuju veće prinose. Uz to, postiže se bolja optimizacija u čitavom proizvodnom lancu.
U zaključku izjave, Panić je rekao da se korišćenjem algoritama veštačke inteligencije nad prikupljenim podacima sa naprednih senzora postiže se optimalnija primena pesticida. „Prvenstveno, kontinuiranim nadgledanjem useva omogućava se preventivno i pravovremeno delovanje u početnim fazama pojave bolesti i napada štetočina, što svakako već u prvom koraku smanjuje upotrebu pesticida. Automatizovanim robotskim platformama na polju primenjuje se ciljano, na odabranim područjima, tretiranje pesticidima,“ zaključio je.
Izvor: 24 Sedam
