U vrelim letnjim danima kada temperatura vazduha prelazi 30 C, jedan od najvećih problema u mlečnom govedarstvu je pad mlečnosti i farmeri treba da znaju da su pad mlečnosti i smanjen apetit rezultat visokih letnjih temperatura, a ne bolesti, pise PSSS.
Biološka adaptacija krava na visoke ambijentalne temperature podrazumeva smanjenu proizvodnju mleka i porast temperature površine kože. Toplotni stres dovodi do značajnog pada u produkciji mleka.
Visoke temperature (već od 25C) u objektu ili u spoljnoj sredini dovode do pada mlečnosti od 10%-50% i više.
Krave holštajn-frizisjke rase su osetljivije na toplotni stres od goveda simentalske rase. Kod goveda holštajn-frizijske rase gubici u proizvodnji mleka su prisutni na temperaturi iznad 21ºC, dok su kod ostalih rasa gubici prisutni na temperaturi iznad 24ºC. Životinje koje imaju manju telesnu masu se bolje prilagođavaju visokim temperaturama.
Država daje nepovratno: 370 miliona za poljoprivrednike u Vojvodini
U ovakviim situacijama od velike pomoći za muzne krave je rashlađivanje poprskavanjem ili aerosolno hladnom vodom.Ventilatori pomažu u rashlađivanju objekata i samih krava, te je preporuka farmerima za instaliranje ventilatora u objektima za smeštaj životinja.
Životinje treba da imaju na raspolaganju hladnu i čistu vodu za piće po volji, a od velike pomoći je i redovno timarenje radi lakše termoregulacije. Održavanje higijene samih krava, ležišta i jasala je takođe preporučljivo, a krave je najbolje hraniti rano ujutro i kasno uveče.
Pored ovih mera, preporučuje se i nabavka repelenata radi odbijanja insekata. Postoje repelenti za same životinje koji se aplikuju na kožu vratnog dela i uzduž kičmenog stuba, kao i oni za premazivanje spoljnih i unutrašnjih površina objekata za smeštaj.
Izvor: PSSS”Vranje”
