Poslednjih decenija, voćarstvo i vinogradarstvo u Srbiji beleže napredak, posebno u proizvodnji jabuka, šljiva, višanja, malina i vina iz malih porodičnih vinarija. Ovaj razvoj podstiču stručna savetovanja i kongresi, poput nedavno održanog Kongresa voćara i vinogradara Srbije u Vršcu. Kongres, 17. po redu, okupio je stručnjake, naučnike i proizvođače iz zemlje i inostranstva, pružajući priliku za razmenu znanja i iskustava.
Direktor Instituta za hortikulturu, prof. dr Nebojša Marković, naglasio je važnost tehnoloških inovacija i modernih zasada za postizanje boljeg kvaliteta i povećanje izvoza proizvoda. Naučna dostignuća u ovoj oblasti potvrđuju se i kroz rezultate Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji zauzima 30. mesto u svetu prema Hiršovom indeksu naučne produktivnosti. Prof. dr Mirjam Vujadinović Mandić, prodekan za nauku, istakla je da Fakultet aktivno učestvuje u nacionalnim i evropskim projektima i održava naučne edukacije, što doprinosi razvoju voćarstva i vinogradarstva u Srbiji.
Koje izazove ima voćarstvo, a koje vinogradarstvo?
Na kongresu su istaknuti izazovi u voćarstvu, kao što su povećani troškovi proizvodnje i problemi sa plasmanom na inostrana tržišta. Prof. dr Dejan Đurović naglasio je potrebu za državnom strategijom koja bi obuhvatila analizu starosne strukture zasada, sortimenta i proizvodnih površina. Uz ove poteze bi se proizvođači usmerili ka pravilnom izboru vrsta i tehnologija gajenja. Samo tako se može postići stabilna cena i sigurnost u plasmanu proizvoda.
Vinogradarstvo se takođe suočava s problemima, uključujući smanjenje površina pod vinogradima i širenje bolesti kao što je fitoplazma. Prema rečima dr Zorana Pržića, većina proizvođača raspolaže malim površinama vinograda, dok plantažna proizvodnja obuhvata mali deo sektora. Ipak, rast broja vinarija i interesovanje za autohtone sorte vina, kao što su „prokupac“ i „tamjanika“, ohrabruju. Od 2014. do 2024. broj registrovanih vinarija porastao je sa 240 na 491. Porast je zabeležen uz podatak da je izniklo dodatnih 200 malih vinarija u seoskim domaćinstvima.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, Danijela Mirjanić, istakla je značaj ovog sektora za održivi razvoj i budžet Srbije. Ministarstvo će nastaviti sa subvencijama i najavilo je nove zakonske regulative koje će doprineti jačanju sektora. Razvoj domaćeg voćarstva i vinogradarstva može osigurati stabilnost tržišta i unaprediti kvalitet proizvoda. Na ovaj način se otvara prostor za dalji izvoz i jačanje konkurentnosti Srbije u međunarodnoj trgovini voćem i vinom.
Kongres je zaključio da uz adekvatnu strategiju, podršku države i saradnju među proizvođačima, srpsko voćarstvo i vinogradarstvo imaju potencijal za dalji rast i doprinos ekonomiji zemlje.
Izvor: Poljoprivrednik
