Vremenske neprilike u poslednja dva do tri meseca, uključujući mraz, sušne dane i oluje sa gradonosnim oblacima, dovele su do gubitka više od 20% roda voća, posebno malina. Ovo je značajno povećalo cene na domaćem tržištu. Uz učestale klimatske promene i probleme sa izvozom i plasmanom na međunarodnom tržištu, zarada od izvoza je manja nego prethodnih godina.
Izvor: Regionalna televizija Kraljevo i Ibarske novosti
Brojke voća
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je iz Srbije izvezeno oko 407.000 tona voća u vrednosti od 770,96 miliona evra, dok je prethodnih godina izvoz premašivao 850 miliona evra. U 2022. godini ukupna vrednost izvezenog voća iznosila je 893 miliona evra, a 2021. godine 866 miliona evra.
Najveći devizni priliv ostvaren je izvozom smrznute maline i sličnog bobičastog voća, u vrednosti od preko 320 miliona evra. Vrednost izvoza maline u Nemačku iznosila je 90 miliona, u Francusku 61,6 miliona, u Belgiju 27,2 miliona, a u SAD 17 miliona evra. Smrznuta malina se 2023. godine izvozila i u Veliku Britaniju, Holandiju, Švedsku, Poljsku, Austriju i Kanadu.
Takođe, iz Srbije je izvezeno 42.600 tona višanja u vrednosti od 58,8 miliona evra. Ukupno je izvezeno 3.321 tona svežih višanja, što je donelo prihod od 7.662.000 evra, dok je izvoz smrznutih višanja iznosio 32.543 tone u vrednosti od 45.149.000 evra.
U Rusiju je prošle godine izvezeno svežih jabuka u vrednosti od 35,30 miliona evra, u Saudijsku Arabiju 12,9 miliona, a u Ujedinjene Arapske Emirate 8,8 miliona evra.
Izvoz i dalje pomanjkava uspeha
Privredna komora Srbije ističe da je izvoz voća na evropsko tržište pod sve većim pritiskom konkurencije, jer zemlje istočne Evrope povećavaju zasade kako bi smanjile zavisnost od uvoza i povećale prihode od izvoza. Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Bojan Stanić navodi da je Srbija lider u proizvodnji i izvozu malina, ali poslednjih godina pojedine evropske zemlje, posebno Poljska i Ukrajina, formiraju prostrane zasade malina. Nabavna cena maline iz Srbije je viša u odnosu na glavne evropske konkurente, što je posledica boljeg kvaliteta i ručne berbe domaće sorte maline, ali čini je cenovno nekonkurentnom.
Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe problem plasmana usled prisustva smrznute maline iz Ukrajine. Takođe, izvoz jabuka u Rusiju je sve manje moguć zbog situacije na Bliskom istoku, dok su prošle godine jabuke po visokoj ceni izvožene u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Profesor Keserović napominje da su plodovi trešanja izuzetno kvalitetni zahvaljujući savremenim tehnologijama i da postoji šansa za dobar izvoz.
U Ritopeku kod Grocke, trešnje se izvoze u Hrvatsku, Sloveniju i Poljsku, po ceni od 900 dinara po kilogramu. Inače ta cena uključuje troškove klasiranja, hlađenja i transporta. Kvalitet “oblačinske višnje” u Topličkom kraju je zadovoljavajući, sa cenom od 70 dinara za kilogram prve klase.
Vremenske neprilike, Kina, izvoz i kapaciteti Srbije
Profesor Keserović naglašava da se voće izvozi i na evropsko tržište. Ali, kako navodi, ti pokušaji su još uvek skromni, zbog nedovoljnih prerađivačkih kapaciteta. Kada nastupe krize u izvozu, voće se može preraditi u koncentrate i kaše, ali kapaciteti za proizvode više finalne obrade su nedovoljni.
Izvoz borovnice prošle godine iznosio je nešto više od 33 miliona evra. Nakon potpisivanja sporazuma sa Kinom, domaći proizvođači imaju šansu za veću zaradu, iako je transport borovnica problematičan jer se ne može prenosi brodom i mora biti u svežem stanju. Trenutno je pod zasadom borovnice u Srbiji oko 3.000 hektara.
Cena borovnice iz Srbije stabilna je već nekoliko godina, iznoseći pet do šest evra po kilogramu. Srpske borovnice su postale lider u ovom delu Evrope, osvojivši tržišta Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, Rusije i Japana.
Vremenske neprilike koje su poslednjih meseci zahvatile Srbiju uticale su na ovogodišnji rod voća i njegovu cenu. Stručnjaci procenjuju da će ova godina biti umereno rodna, sa oscilacijama u prinosima po regionima. Koliko će se to odraziti na izvoz, to već ostaje da se vidi.
Izvor: Poljoprivrednik
