Preko 20°C u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka, čineći ih veoma osetljivim na mraz, koji preti uprkos prognozi toplijeg proleća nego inače. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu preporučuje korišćenje antifrost sistema kako bi se voće zaštitilo od niskih temperatura, koje su efikasne sve do sedam stepeni ispod nule.
„Mi smo to koristili kod jabučastih voćnih vrsta, ali dobro je što smo krenuli i kod koštičavih voćnih vrsta, kod trešnje i kod kajsije. Mogu se koristiti vetroturbine, ubacivanje toplog vazduha ali i primitivan način, korišćenje bala,“ rekao je Keserović.
Kako je istakao, poljoprivrednici prave grešku kada veruju da će sa kasnim sortama izbeći izmrzavanje, naglašavajući važnost kombinovanja ranijih i kasnijih sorti, jer je nemoguće predvideti nepredviđene situacije. Upozorio je da oni koji su preživeli leto bez gubitaka, sada tek treba da se suoče sa posledicama klimatskih promena.
„Očekuju nas sušna leta, sa kratkim periodima obilnih kiša. Neće nas po svemu sudeći zaobići ni grad, odnosno olujno nevreme koje je gost u našoj zemlji poslednjih 15 godina,“ dodao je.
Kako on tvrdi, moraju se podizati zasadi sa protivgradnim mrežama. Keserović izričito ističe da takvi zasadi ne štite samo od grada, već i od visokih temperatura. „Treba razmišljati i o sortama. Postoji otpornost pojedinih sorti na opadanje plodova,“ dodao je. „Uprkos svim izazovima, ove godine ćemo ubrati oko milion i 350 hiljada tona voća, 150 000 tona više nego lane. Najviše očekujem od šljive, jabuke i kruške jer im je vreme išlo na ruku, a najugroženije su breskve i kajsije.“
Kako zaštititi voće? Idealno doba za zimski tretman
U prethodnom periodu, visoke temperature su pokrenule rast vegetacije u voćnjacima, a prognozira se nastavak ovakvog vremenskog obrasa. Stoga je sada pravo vreme za obavljanje zimskog tretmana voća. Trešnje, višnje i šljive, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, nalaze se u različitim fazama bubrenja lisnih pupoljaka.
Zimski tretman voća predstavlja ključnu preventivnu meru u suzbijanju raznih patogena i štetočina voćnjaka tokom perioda mirovanja i neposredno pre početka vegetacije. Veliki broj insekata, grinje i uzročnici biljnih bolesti prezimljavaju u voćnjacima, najčešće ispod kore drveta, na granama i grančicama, kao i ispod ljuspica pupoljaka.
Da bi se smanjio infektivni potencijal različitih gljivičnih i bakterijskih oboljenja, kao i populacija štetočina koje prezimljavaju, preporučuje se tretman kombinacijom registrovanih preparata na bazi bakra i mineralnih ulja.
Važno je temeljno prskanje stabala uz korišćenje veće količine vode. Potrebno je obezbediti da se sredstvo za zaštitu dobro proširi do samih pupoljaka i svih mesta gde patogeni prezimljavaju. Trebalo bi napomenuti da se primena bakarnih preparata u koštičavom voću može obaviti samo pre početka pucanja pupoljaka. U suprotnom može izazvati fitotoksične efekte.
