Naslovna Poljoprivreda Vodni potencijal Srbije, prema struci

Vodni potencijal Srbije, prema struci

100
0

Kakav je vodni potencijal naše zemlje? Šta to naše reke, jezera i ostale vodene površine imaju da ponude, i na koji način? O tome se diskutovalo na „Nacionalnoj geografiji“, a „Biznis i finansije“ prenosi priču u celosti. A ona glasi ovako…

Foto: Pixabay

Vodni potencijal u segmentu agrara (i šire)

U 2018., Ujedinjene nacije su objavile opsežan izveštaj o napretku prema ostvarivanju cilja da do 2023. svi imaju pristup čistoj vodi. Nažalost, prognoze iz izveštaja nisu bile optimistične, predviđajući da do 2050. polovina svetske populacije možda neće imati pristup pitkoj vodi.

Dva ključna faktora koji doprinose globalnoj nestašici vode su rast stanovništva i klimatske promene. Većina svetske slatke vode se troši na poljoprivredu, posebno za navodnjavanje useva i uzgoj stoke, dok klimatske promene dodatno utiču na dostupnost vode. Porast globalnih temperatura uzrokuje promene u vremenskim obrascima, dovodeći do ekstremnih događaja poput poplava i suša.

Photo by Jovan Vasiljević on Unsplash

Prema projekcijama, do 2050. godine, 3,5 do 4,4 milijarde ljudi širom sveta će živeti s ograničenim pristupom vodi, od kojih više od milijardu u gradovima.

Šta vele stručnjaci?

Iako se često tvrdi da je Srbija zemlja obiluje vodama, situacija je kompleksnija, kako je objasnila dr Ana Milanović Pešić s Geografskog instituta „Jovan Cvijić“. Posebno kada su u pitanju podzemne vode, koje često nepravedno potcenjujemo, Srbija ima najviše freatskih izdanaka koji su plitki i podložni zagađenju. Manje su zastupljene kvalitetnije arteške i subarteške izdanke, dok su najmanje zastupljeni najkvalitetniji krastni izdanci koji se formiraju na kraškim terenima.

YouTube Screenshot
Izvor: KTV Televizija – Zvanični kanal

Iako kapaciteti izvorišta podzemnih voda u Srbiji iznose između 678 i 750 miliona kubnih metara, problem je što su ovi resursi sporo obnovljivi i podložni zagađenju.

Što se tiče površinskih voda, Srbija ima razvijenu rečnu mrežu, ali 90% čine tranzitne vode koje prolaze kroz zemlju. Domaće vode koje se stvaraju unutar Srbije nisu obimne, pri čemu najznačajnija reka, Velika Morava, čini svega 4% rečne mreže.

YouTube Screenshot
Izvor: Vojvodinasume Videoeditor

Po pitanju navodnjavanja…

I u Srbiji značajne količine vode se koriste u poljoprivredi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini ukupno je korišćeno 99.355 hiljada kubnih metara vode za navodnjavanje, što je povećanje od 7,3% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći deo vode crpljen je iz vodotokova (89,8%), dok su ostale količine poticale iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i vodovodne mreže.

Orošavanje je bilo najčešći metod navodnjavanja, obuhvatajući 91,8% ukupne navodnjavane površine, dok je kapanje obuhvatalo 8,1%, a površinsko navodnjavanje svega 0,1% površine.

Foto: Srbija vode

U 2022. godini, 54.639 hektara poljoprivrednih površina u Srbiji bilo je pod sistemom navodnjavanja. To predstavlja povećanje od 4,6% u odnosu na prethodnu godinu. Oranice i bašte činile su najveći udeo (93,4%) u ukupno navodnjavanim površinama. Pride su voćnjaci imali udeo od 5,4%, a ostale poljoprivredne površine 1,3%.

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o kodeksu dobre poljoprivredne prakse kako bi umanjilo negativne uticaje na životnu sredinu i održivost poljoprivrednih praksi. Pravilnik sadrži mere za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte izazvanih poljoprivrednom proizvodnjom. Pritom, sadrži i smernice za smanjenje rizika od zagađenja zemljišta i podzemnih voda nitratima i fosfatima. Važno je usvojiti ove prakse kako bismo sačuvali vodene resurse.

Izvor: Biznis i finansije

Prethodni tekstNaknada za odvodnjavanje ide putem dodoa
Sledeći tekstOno kad „Taste Atlas“ mnogo voli Srbiju: uspeh domaćih proizvoda na svetskoj sceni