Zbog slabog roda voća koje služi kao sastojci za njenu proizvodnju, vodnjika će ove godine podbaciti, javljaju prerađivači.
Ovogodišnji rod trnjike, gloga, kleke, šipurka i drenjaka nije bio adekvatan, a prinosi su bili ispod proseka. Ista je situacija i sa divljim jabukama i kruškama. Svi ovi sastojci vodnjiku čine pravom vitaminskom bombom koju rado piju gorštaci u vrletima Zlatara, Zlatibora, Murtenice, Jadovnika i drugih starovlaških planina. Kako ističu, bez ovog pića ne žele ni da razmišljaju da preguraju zimu.
Izvor: Televizija 5 Užice
Neđo Grujičić, proizvođač iz sela na Zlatiboru iza Tornika, blizu Nove Varoši, ističe koliko je vodnjika bitna po njega i kako pokušava da nadoknadi nedostatak glavnih sastojaka. „Kako šumskog voća i plodova ove godine nema ni za lek, moraćemo da improvizujemo. U vrletima Murtenice uspeo sam da naberem tek šaku trnjina i nešto malo kleke i šipurka. Pa ću u vodnjiku dodati voće sa okućnice; mušmulu, dunju i par grozdova tamnjanike. Za nuždu, u vodnjiku može bilo koje voće ali je najbolje ono koje raste u divljini,“ apostrofirao je Grujičić.
Vodnjika: benefiti i značaj
Na našim prostorima, vodnjika je još uvek popularna u manjim ruralnim mestima po Srbiji. Nekada su je stari Sloveni redovno pili zbog zdravstvenih benefita koje pruža. Recept za njenu pripremu je relativno jednostavan. Šumsko voće i plodovi se prvo naberu i stave u bure ili kacu. Onda se nalije čista izvorska voda i ostavi da odstoji. Kada malo ogrezne, vodnjika je spremna za piće. Ukoliko se pogodi mera, a nije neretko da tako bude, može da se pije već nakon dvadesetak dana. Prve čaše, ističu proizvođači, imaju najviše vitamina.
Izvor: Alhemija – GardenIn
„Kada se popije otprilike trećina mere u kantu se opet dolije voda. I za nekoliko dana, kad voće i plodovi uzvre, ponovo može da se koristi. Vodnjika je piće na blagoj bazi alkohola, kiselkasta je i „rezi“, a ko kiselo ne voli, može da pošećeri,“ veli Grujičić.
Po njegovim rečima, na planinskim selima Srbije ova godina je bila jedna od najgorih za voće, bilo divlje bilo uzgajano. „Loše je rodilo i u voćnjaku i u šumi. Šljiva i krušaka nema ni za jelo, tek po koja jabuka. Obilne prolećne kiše isprale su behar, pa nije stiglo da se opraši. I ono malo plodova na granama odnele su ptice,“ lamentira Grujičić.
Izvor: Dobro jutro
