Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi mnoge aktivnosti u cilju izgradnje otpornosti na klimatske promene. Pre svega, fokus nam je u proizvodnji hrane. Ovo je danas izjavio državni sekretar Bojan Vranjković prilikom obraćanja na Dijalogu o klimatskim promenama „Partnerstva za otpornost na klimatske promene“.
Aktivnosti uključuju:
- Proširenje površina koje se navodnjavaju
- Poboljšanje upravljanja zemljištem i šumama
- Pripremu i sprovođenje IPARD Mere 4 s naglaskom na primenu agroekoloških mera
- Rešavanje problema i tretman otpadnih voda.
Takođe, uključuje stalno prilagođavanje zakonodavstva i uvođenje subvencija koje značajno doprinose prilagođavanju na klimatske promene, među ostalim aktivnostima.
„Zbog velike zavisnosti od vremenskih prilika, poljoprivredna proizvodnja je “prva na udaru. Materijalna šteta izazvana ekstremnim vremenskim nepogodama od 2000. godine procenjuje se na 6,8 milijardi evra. S druge strane, dodatni investicioni trošak za dostizanje nacionalnog klimatskog cilja do 2030. je približno isti (6,5 milijardi evra), a na nama je da ovu tranziciju ka klimatski otpornijoj proizvodnji ubrzamo što više možemo,“ istakao je sekretar.
Vranjković o Deklaraciji o Zelenoj agendi
Vranjković najavljuje prvo sprovođenje Mere 4 u okviru IPARD III programa, fokusirane na agro-ekološke i klimatske aspekte, s ciljem održivog upravljanja prirodnim resursima i prilagođavanja poljoprivrede klimatskim promenama. Korisnici ove mere moraju poštovati višestruke usklađenosti, uključujući dobre poljoprivredne i ekološke prakse te obavezne zahteve za zaštitu životne sredine, zdravlje ljudi, životinja i bilja, kao i dobrobiti životinja. Finansijska podrška za gazdinstva će biti obezbeđena kroz godišnja plaćanja po jedinici površine ili po grlu ugrožene rase.
Državni sekretar pritom ističe i značaj implementacije Deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. To je učinio s posebnim naglaskom na potencijalu Srbije i regiona za unapređenje prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena. Takođe, ističe se dugoročno planiranje, uključujući projekt rejonizacije voćarske proizvodnje i kratkoročna prilagođavanja proizvodnje radi umanjivanja šteta od nepovoljnih uslova.
„Tu pre svega mislim na saradnju potencijale primene novih tehnologija i nauke, kao što je saradnja sa BIOSENS institutom i agrometeroološkim servisima RZMZ Republike Srbije, ali i velikim ulaganjima u modernizaciju i automatizaciju protivgradne zaštite u Republici Srbiji gde je za ove sisteme ukupno do sada obezbeđeno više od 20 miliona evra,“ zaključio je Vranjković.
