Ako ste bavite poljoprivredom neki duži vremenski period, onda sigurno znate za ovu drevnu žitaricu. Koristili su je brojni narodi na evroazijskom kontinentu, a naši preci su je smatrali itekako važnom, odmah uz pšenicu. Međutim, sa otkrivanjem novih kontinenata i novih biljaka, a najviše zbog povećanja standarda i promene načina ishrane, proso je danas zaboravljena kultura u visokorazvijenim zemljama.
“Danas se najviše gaji u Aziji i Africi, dok se u Evropi smatra žitom prošlosti i sirotinjskom hranom. Kod nas se najviše koristi za ishranu ptica, ali, kako je sve popularnija zdrava ishrana i razne dijete, proso dobija sve veći značaj. Naime, njegovo zrno može da bude lek protiv oboljenja bubrega i mokraćnog mehura, proliva, grčeva u stomaku, artritisa itd. Ovo je najvažnija bezglutenska žitarica sa najboljom alkalnošću, koja se približava alkalnosti krvi. Hemijski sastav zrna je sličan kao i kod ostalih prosolikih žita”, navodi savetodavac PSSS- a, Dragomir Radić.
Ova biljka raste do visine između 70 i 100 cm, celom dužinom je dlakava, a cvast je u obliku metlice dužine 15-25 cm, dok je zrno sitno i obavijeno plevicom.
“Koren je žiličast kao i kod ostalih žita. Toploljubiva je biljka, seje se u aprilu kada i kukuruz, ali zbog jako kratke vegetacije, koja kod ranijih sorti može da bude 60-70 dana, može da se seje čak i postrno. Ovo je njegova najveća prednost danas u vreme globalnog otopljenja, jer najbolje podnosi sušu i uspe da da dobar rod pre velikih letnjih vrućina. Biljka nema velike potrebe za vlagom, a ima sposobnost da privremeno zaustavi rast ili uvrće listove. Zahteva jaku osunčanost, tako da u dužem oblačnom periodu daje slabije rezultate”, ističe Radić.
Kada je pitanju zemljište, najbolje je plodno – černozem i gajnjača. Setva može da bude uskoreda na 12 cm ili širokoreda na 45 cm. Dubina setve je 2-4 cm, zavisno od vlažnosti zemljišta.
“Za vreme prolećne suše treba izvršiti valjanje posle setve. Veoma je važno da parcela nije zakorovljena, pošto proso ima vrlo spor početni razvoj i slabu konkurentnost prema korovima. Širokoredi usevi treba da se međuredno kultiviraju ili okopavaju. Prva međuredna kultivacija treba da je što ranija, a druga u početku bokorenja. Iako je otporan na sušu, navodnjavanje značajno može da poveća prinos”, objašnjava sagovornik.
Prema njegovim rečima hemijska borba protiv korova je rizična, zato što ima vrlo malo registrovanih herbicida za proso. Prinos zrna može da bude 2,5 – 4 t/ha, dok se žetva izvodi žitnim kombajnom.
