Naslovna Poljoprivreda Zagušenje luke Konstanca mogući problem za izvoz pšenice, tvrdi agrarni stručnjak

Zagušenje luke Konstanca mogući problem za izvoz pšenice, tvrdi agrarni stručnjak

140
0

Agrarni analitičar Žarko Galetin je u intervjuu za „Politiku“ izjavio da je zagušenje crnomorske luke u rumunskom gradu Konstanca potencijalni problem za Srbiju po pitanju uvoza i izvoza pšenice.

Sagovornik je izneo potencijalni problem u diskusiji o produžetku zabrane izvoza ukrajinskih žitarica u pet ključnih zemalja Evropske Unije. Naglasio je da su izvozni kapaciteti Ukrajine smanjeni. „Prošle ekonomske godine, koja je još aktuelna, njeni kapaciteti su bili 15 miliona tona kada je reč o pšenici,“ izjavio je. „Pre toga 18 miliona, a sada se očekuje 10 miliona tona, jer su Ukrajinci posejali trećinu manje površina.“

Posebnu pažnju Galetin je skrenuo ka rumunskoj luki na Crnom Moru. Naime, Konstanca je trenutno prepuna robe. Zabranom izvoza iz Ukrajine,  isporuka pšenice će se vrlo verovatno preneti na crnomorski pogon. Samim tim, Konstanca nije više referentna destinacija Srbiji, premda je i dalje najjeftiniji i najbolji izvozni put. „Preko Konstance smo do sada izvezli nešto više od 120,000 tona, a samo u Italiju 230,000.“ naglašava Galetin. „Tako da eventualno to može biti problem, ako ova luka bude puna.“

Foto: Pixabay

Pitanje cene pšenice

Tokom intervjua, Galetin se dotakao i gorućeg pitanja pada cene pšenice na domaćoj berzi. Podsetićemo da je trenutna cena ove ratarske kulture 17 dinara po kilogramu. Domaći poljoprivrednici su cenu često poredili sa cenom pšenice na stranim berzama. Najviše je navođena cena na pariskoj berzi, koja iznosi 28 dinara po kilogramu.

Galetin je prokomentarisao poređenja, navodeći da je reč o potpuno različitim tržištima, te da su cene neuporedive. Pojasnio je razliku između terminskih i spot tržišta, gde se na prvim trguje takozvanim marginama i da dotično nema nikakve veze sa potonjim. To su, kako tvrdi, samo indikativne cene za kasniju isporuku. Te isporuke se ne dostavljaju, već se samo trguje u tim marginama u vrednosti od 10% u principu. Kad zapravo dođe do realizacije isporuke fizičke robe na terminskim berzama, pomenuta roba je na tzv. Fob paritetu.

Image by aleksandarlittlewolf on Freepik

Cene pšenice navedene u Srbiji su, dakle, na spot tržištu, paritetu „franko“ utovareno u vozilo kupca kod dobavljača. „Tako da, kada se kaže da je cena pšenice kod nas 17 dinara, a na berzi u Parizu 28, to jednostavno nije tačno,“ zaključuje Galetin. „Jer to nije pšenica na spot tržištu i na tom paritetu na kom je kod nas.“

 

Izvor: Politika