Krastavac je jednogodišnja zeljasta biljka koja može da se gaji u baštama, staklenicima i u saksiji na terasi. Tokom letnjih meseci najčešće se konzumira u svežem stanju, dok su kiseli krastavci omiljena zimska salata.
Krastavac se prvo gajio u Indiji pre 4.000 godina, a zatim se njegov uzgoj širio prema zapadu i istoku i danas se gaji u celom svetu.
Ovo povrće na je zanimljivo po tome što se na istoj vreži razvijaju muški i ženksi cvetovi. Često se više razvijaju muški cvetovi i tada je prinos nizak, pa se zbog toga uglavnom gaje hibridi krastavaca sa ženskim cvetovima.
Krastavac je povrće u koje bogato vitaminima B1, B2, B3, B5 i B6, sadrži folnu kiselinu, vitamin C, gvožđe, kalciju, cink, magnezijum, fosfor i kalijum, a čak 95 odsto njegovog sastava je voda. Zato je ovo povrće odlično za vaš organizam.
Krastavac sadrži sekoizolaricirezinol, laricirezinol i pinorezinol, koji smanjuju rizik od nekoliko tipova raka. Sok od krastavca sadrži hormon koji je potreban ćelijama pankreasa kako bi proizvodile insulin, zato je dobar za dijabetičare. Kalijum kog ima u ovom povrću, pomaže kod regulisanja krvnog pritiska.
Ukoliko imate problema sa lošim zadahom pritisnite mali komad krastavca na vrh usana i tako ga držite jezikom 30 sekundi. Ovako krastavac ubija sve bakterije iz usta.
Krastavac je odličan za kožu, tako beli sloj ovog povrća može da ukloni modrice. Trljajte kožu polako i nežno i videćete rezultate. Pred nama je najtoplije godišnje doba i opekotine od sunca su gotovo neizbežne. I za to vam krastavac može pomoći, sameljite ili izmiksajte ovo povrće i brzo izlečite opekotine od sunca.
Budite se nadutih očiju, krastavac je pravo rešenje. Kiselina iz krastavca ima sposobnost da smanji zadržavanje vode i na tako smanji nadutost očiju.
Najveći krastavac na svetu uzgajio je Dejvid Tomas iz Britanije, on je bio težak 12,9 kilograma.
