Izgleda da se Zapadni Balkan ujedinjuje zarad višeg cilja! Prema regionalnom Izveštaju o klimatskim promenama i razvoju Svetske banke, pet zemalja i jedna osporena teritorija Zapadnog Balkana treba da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi se adekvatno zaštitile od sve ozbiljnijih uticaja klimatskih promena. Ove zemlje, koje uključuju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru, kao i pokrajinu Kosovo, suočavaju se s rastućim problemima poput poplava, šumskih požara i suša, koje direktno ugrožavaju ljudske živote, imovinu i produktivnost.
Poplave su u protekloj deceniji direktno pogodile oko dva miliona ljudi, a očekuje se da će efekti ovih nepogoda rasti zbog učestalijih i intenzivnijih padavina. Šumski požari su se povećali za 21% u poslednjih deset godina, dok suše i toplotni talasi negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju i doprinose zagađenju vazduha, što uzrokuje hiljade prevremenih smrti godišnje na ovom području.
Svetska banka naglašava da su klimatske promene ozbiljna pretnja za ekonomski razvoj regiona i da su ulaganja u prilagođavanje neophodna kako bi se smanjili gubici i podstakao privredni rast. Prema izveštaju, investiranje u prilagođavanje donosi značajne ekonomske koristi, naročito u zemljama sa nižim i srednjim prihodima, gde se za svaki uloženi dolar može ostvariti korist od oko četiri dolara.
Zapadni Balkan i učešće Svetske banke
Osim toga, članice Zapadnog Balkana trebaju da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Tako bi lakše poboljšale energetsku sigurnost, privukle strana ulaganja i ostale konkurente. Da bi postigle klimatsku neutralnost do 2050. godine, u skladu sa ciljevima Evropske unije, put je jasan. Naime, dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara će biti neophodna.
Ove investicije bi omogućile prelazak na obnovljive izvore energije. Podsećamo, tu spadaju solarna energija, energija vetra i hidroenergija. Dotične metode dobijanja energije bi trebali da pokrivaju više od 95% ukupnih potreba stanovnika. Takođe, dekarbonizacija sektora građevinskih objekata i transformacija sektora saobraćaja su ključni za ostvarivanje ciljeva.
Značajan deo potrebnih sredstava može doći iz privatnog sektora. Ali da bi se privukla privatna ulaganja, zemlje i pokrajina moraju osigurati stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta. E sad, kako mogu da se unaprede klimatski pametne prakse? Izveštaj preporučuje sledeće:
- formiranje specijalizovanih državnih organa za klimatske promene
- jačanje regionalnih institucija za bolju koordinaciju i reformu obrazovanja
Svetska banka planira da do 2025. godine 45% svog finansiranja usmeri na klimatske aktivnosti, sa skoro 1,2 milijarde dolara obezbeđenih za ovu svrhu u fiskalnim godinama 2023. i 2024. godine.
Izvor: AgroNews
