Bakterijska plamenjača dunje, koju izaziva bakterija Erwinia amylovora, predstavlja ozbiljnu pretnju voćnjacima, posebno kod dunje, kruške i mušmule. Ova bolest prisutna je u voćnjacima Srbije od 1990. godine i danas se širi gotovo svim voćarskim regionima. Dunja je posebno ugrožena, a masovna krčenja zasada na jugu Srbije posledica su velikih gubitaka.
Simptomi i širenje bolesti (kod dunje konkretno)
Bakterija zaražava sve organe voćaka: cvetove, listove, mladare, grane, stablo i koren. Prvi simptomi pojavljuju se na cvetovima, koji postaju tamnomrki, venu, suše se i otpadaju. Infekcija se zatim širi na listove, mladare i grane. Oboleli listovi i mladari poprimaju tamnu boju i ostaju na granama, dok se na vrhovima mladara formiraju karakteristični simptomi poznati kao „štapičavost“. Na plodovima, simptomi su vidljivi dok su mladi i manifestuju se nekrozom sličnom onoj na listovima.
Zaražene grane pokazuju promenu boje kore, koja puca, suši se i formira rak-rane. Na ovim mestima se često javlja bakterijski eksudat, sitne kapljice koje šire infekciju. U naprednim stadijumima bolesti, čitava voćka može se osušiti. Najbolji trenutak za otkrivanje simptoma je tokom berbe, kada se krošnja detaljno pregleda.
Prevencija i mere suzbijanja
Bakterijska plamenjača nije neuništiva, ali zahteva stalnu pažnju. Intenzitet širenja bolesti zavisi od vremenskih uslova – toplo i vlažno vreme pogoduje infekciji, dok suve i hladnije prilike smanjuju aktivnost bakterije.
Prvi korak u borbi protiv bolesti je jesenje plavo prskanje dunje preparatima na bazi bakra, koje se obavlja nakon što opadne 70% listova. Prskanje treba prethoditi pažljivoj rezidbi zaraženih grana, koje se odsecaju 10–20 cm ispod granice zaraze i spaljuju. Sakupljeni mumificirani plodovi i lišće takođe se uklanjaju i spaljuju.
Ako se bakterija proširi na stablo dunje, mogu se javiti rak-rane iz kojih curi bakterijski eksudat. U takvim slučajevima, grane ili čitavo stablo moraju se ukloniti. Alati za rezidbu dezinfikuju se alkoholom ili natrijum-hipohloritom. U nekim regijama, preseci na granama se tretiraju plamenom kako bi se dodatno uništile bakterije.
Uloga integralne zaštite
Integralna zaštita voćnjaka uključuje pravovremenu rezidbu zaraženih delova, njihovo uklanjanje iz voćnjaka i spaljivanje. Posebna pažnja posvećuje se eliminaciji obližnjih izvora infekcije, poput stabala gloga i divlje kruške, koji mogu širiti bakteriju. Voćnjaci se redovno pregledaju kako bi se identifikovali i uklonili potencijalni rezervoari infekcije.
Primena baktericida na bazi bakra mora biti strogo kontrolisana kako bi se izbegao razvoj otpornosti bakterije. Takođe, preporučuje se pravilno đubrenje dunje, kao i ostalih sorti voćaka, jer višak azota povećava podložnost biljaka infekciji.
