Malina se kao kultura odomaćila u našim krajevima pre gotovo pola veka i doživela ekspanziju do te mere da je, uz kukuruz, proizvod kojim naša država ostvaruje najveći devizni priliv.
I to je sve dobro poznato.
Međutim, ono što je manje je poznato je opšta društvena korist koju ova kultura donosi. Naime, tokom vrlo teških 90-ih godina prošlog veka, teritorija Zapadne Srbije bila bi potpuno uništena da nije bilo maline. Da ironija bude veća, „vrzina“ poput maline je spasla ovaj deo Srbije i od potpune demografske propasti.
A kako se mi odnosimo prema ovako bitnoj kulturi?
KATASTROFALNO!
Malina je voćna kultura koja, posle jagode, najbrže plodonosi. Od momenta listanja (mart) do momenta plodonošenja (jun) prođu svega 3 meseca. U tom periodu se sprovedu kakvi-takvi tretmani i do roda dođe sa manjim ili većim stepenom oštećenja od bolesti i štetočina.
U tom periodu se izvrši zaštita maline od štetočina (lisne vaši, grinje i cvetojed) sa obično 2 tretmana. Uz ove tretmane se obično izvrši i zaštita maline od didimele, a potom i od truleži. Ako sve ovo uzmemo u obzir, period formiranja roda maline je u proseku pokriven sa 3 tretmana.
Drugi par rukavica je zaštita maline posle berbe. Naime, maline sorte Wilamette, Meeker i Tulameen, koje su glavne u našim malinogorjima, su dvogodišnje po svom uzgoju. Dakle, uporedo sa formiranjem rodnih grančica u tekućoj godini, teče i proces formiranja izdanaka koji će doneti rod u sledećoj kalendarskoj godini. Prva i druga serija izdanaka se, u zavisnosti od uslova gajenja i sorte, uglavnom uklanjaju. Poslednja serija izdanaka se ostavlja za narednu berbu i zahteva izuzetnu negu.
I sve je u redu do momenta kada počne berba (kraj maja, početak juna). Ali od tada, više ništa nije u redu, jer su ti izdanci prepušteni sami sebi.
Verovatno siti svakodnevne i celodnevne berbe u proteklih četrdesetak dana, proizvođači se ne osvrću na malinjake sve do proleća. A proleće je daleko. Od sredine (kraja) jula, kada se berba završava, malina vegetira i vrši fotosintezu sve do prvih jesenjih mrazeva. Oni obično u našim krajevima budu od kraja septembra do sredine oktobra.
Vrlo jednostavno: 3 meseca potpune nebrige. A za to vreme u našim malinjacima nesmetano rastu korovi, prenamnožavaju štetočine i šire boleštine.
Mora se shvatiti da je period posle berbe u malini sličan periodu od zelenih buketića do precvetavanja u jabuci. Tada ne sme da bude promašaja.
Zaštita maline nakon berbe – vrlo važni koraci
1.korak: Izdanke koji su doneli rod poseći što bliže površini zemljišta i ostaviti da sami po sebi uvenu (7-10 dana), a potom ih izneti iz malinjaka i složiti na jednu gomilu. Uklanjanje odsečenih izdanaka odmah nije preporučljivo, jer se mladi izdanci tada lako oštete i budu naglo izloženi avgustovskom suncu.
2.korak: Izdanke koji treba da donesu rod u narednoj godini uspraviti i ubaciti u podveze kako bi se mogli tako uspravni istretirati.
3.korak: Izvršiti uklanjanje jednogodišnjih i višegodišnjih korova tarupom ili herbicidima.
4.korak: Ovako pripremljen zasad tretirati odgovarajućim sredstvima.
Na koje sve štetne agense treba da delujete nakon završene berbe?
Najpre nešto o didimeli: to je parazit koji postoji u svakom dvogodišnjem malinjaku, bez izuzetka. Da li će se pojaviti, tačnije u kojoj meri, zavisi najpre od padavina u septembru. Zbog toga je potrebno da se u periodu avgust – septembar neizostavno uradi zaštita maline od didimele kroz bar 3 tretmana u razmaku od 10-14 dana, i to kombinacijom preparata Teatar plus 1,25l/ha + Merpan 800 WDG 1,5kg/ha.
Prvi od ova 2 je dvokomponentan, lokalsistemik, dok Merpan ostaje zalepljen na površini lista. Ako nastupi kišni period u septembru, a malina nije zaštićena, čokoladne pege, koji su jedan od simptoma ove bolesti, se mogu „popeti“ i na gornju trećinu izdanka. Takva malina na proleće „ćuti“, kasnije lista, a često se desi da se pupoljak i ne otvori. U uslovima suve jeseni, stepen oboljevanja je manji i bolest se zadržava na donjoj polovini izdanka.
Da bismo bili uspešni ne možemo „gatati u pasulj“ i moliti se Bogu da ne bude kiše. Kiša je svakako potrebna u ovom periodu, a na nama je da biljkama pružimo zaštitu. Ove tretmane treba shvatiti veoma ozbiljno i odraditi ih sa optimalnom količinom vode (1.000l/ha), tako da biljke budu u celosti oprskane (od osnove do vrha). Uspeh ovih prskanja zavisi i od stanja zakorovljenosti parcele.
Uporedo sa didimelom, razvija s i pucanje kore lastara. Za razliku od didimele, koja u list, a kasnije i u izdanak prodire kroz zdravo tkivo, Leptosphaeria (prouzrokovač ove bolesti) prodire u tkivo izdanka kroz različite povrede. Nema sumnje da ovih povreda ima: od kamenčića koje trimeri i freze bacaju okolo tokom obrade; prilikom berbe, pogotovo donjih spratova; raznih drugih mehaničkih udara (šiprage, krupnih kišnih kapi, itd); povrede od insekata, naročito malinine mušice. Sa gore navedenim tretmanima, malina će biti zaštićena i od ove bolesti.
Zaštita od plamenjače
Kao treća stvar o kojoj treba povesti računa u ovom delu godine je zaštita maline od plamenjače. Plamenjača korenovog vrata maline ili fitoftora je, svakako, najdestruktivnija bolest maline i javlja se u uslovima kišnog proleća. Iza nje obično ostaje pustoš, a hemijske mere imaju ograničen efekat.
Međutim, u uslovima kada u neposrednoj blizini imamo pojavu bolesti, a ne u našoj parceli, možemo i moramo zaštititi malinu primenom preparata Leonida 1,5l/ha i to zalivanjem. Ovaj preparat odlično deluje u zoni korenovog vrata i sprečava zarazu u uslovima zasićenja zemljišta vlagom. Primenjuje se tokom prve polovine oktobra i to 2 tretmana u razmaku od 10 dana, obavezno pre početka jesenjih kiša. Ovakva malina ima mnogo veće šanse da izdrži pritisak koju fitoftorozno okruženje vrši na nju.
Na kraju, kao kod svake voćne vrste – bakar. Everest 5l/ha nastavlja da štiti od didimele i u jesenjem periodu. Potrebno je 1.000l vode po hektaru, okupati biljke, a potom iseći podveze i omogućiti im da polegnu po površini zemljišta.
Što se tiče zaštite maline od insekata, ona se radi uporedo sa zaštitom od bolesti. U prvom tretmanu posle završene berbe možemo primeniti Saturn 250 EC 2,5l/ha. Ovaj preparat se odlikuje i delovanjem gasnom fazom, tako da će mnogo kvalitetnije da suzbije insekte koji žive skriveno, u prizemnom delu špalira. Osim toga, Saturn 250 EC ima dobro delovanje i na višim temperaturama, a one su takve u ovom delu godine.
Ukoliko postoji problem sa grinjama, u prvom tretmanu, radnom rasvoru dodati Acramite 48 SC 0,375l/ha. Sa ovom količinom primene vrlo brzo će biti rešen problem eriofida. Ako su paučinari u pitanju, količina primene je 0,25l/ha.
Zaključak
Na kraju, želeo bih da se jesenja zaštita maline ozbiljno shvati i prihvati. Ove preporuke nisu tek plod pukog iščitavanja knjiga, već 25 godina iskustva u malinjacima.
Da malini vratimo bar deo onoga što ona nama daje i prinosi će sigurno porasti.
Autor: Tine Bošković, dipl.inž
