Naslovna Poljoprivreda Ratarstvo i šumarstvo Zaštita uljane repice u proleće

Zaštita uljane repice u proleće

208
0

Uljana repica kao jesenja kultura zahteva određene mere nege kako bi spremno ušla u period zimovanja. Od pravilnog uvođenja useva u zimovanje zavisi rast, razvoj i prinos naredne godine. Biljka u period mirovanja treba da uđe u određenom uzrastu zdrava, oslobođena od korova, štetočina i bolesti.

Međutim, i kada uljana repica izađe iz zimskog perioda potrebno je nastaviti sa zaštitom i negom kako bismo obezbedili dalji neometan rast i razvoj i stabilan prinos. Trenutne vremenske prilike, poput visokih temperatura za ovo doba godine, pogoduju da se uljana repica razvija, ali takođe pogoduju nicanju korova, pojavi štetočina i bolesti.

Koje štetočine najčešće napadaju useve uljane repice?

Najčešći štetni insekti koji mogu da prave štete u ranom prolećnom periodu su mala repičina pipa (Ceutorhynchus pallidactylus) i velika repičina pipa (C. napi), a kasnije repičin sjajnik (Meligethes aeneus) i pipa repičine ljuske (Ceutorrynchus assimilis).

Mala i velika repičina pipa se javljalju na temperaturama već od 8°C, i štete pravo tako što polažu jaja u lisne drške, stablo, potom se razvijaju larve koje buše hodnike unutar istih, izazivajući time njihovu deformaciju, ranije lomljenje, poleganje, neujednačenu vlagu,  što direktno utiče na prinos uljane repice. Repičin sjajnik se javlja svake godine kod nas i predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina u proizvodnji uljane repice. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu imaga. U potrazi za polenom kojim se hrane, imaga izgrizaju cvetne pupoljke i oštećuju ih, pa takvi pupoljci se ne otvaraju, suše i otpadaju i tako direktno utiču na gubitak prinosa.

Do najvećih šteta dolazi kada je obrazovanje pupoljaka i cvetanje produženo kao posledica zahlađenja u tim fazama razvoja. U istom periodu štete može da napravi i pipa repičine ljuske, koja se nakon prezimljavanja dopunski hrani na divljim krstašicama, potom prelazi na useve uljane repice i hrani se cvetnim pupoljcima i mladim ljuskama.

Nakon kopulacije buši otvore u mladim ljuskama gde polaže jaja, i upravo larve koje se razviju unutar mahuna prave najznačanije štete, hraneći se semenom unutar mahuna. Uspešna zaštita od najznačanijih insekata u prolećnom periodu postiže se se insekticidima Bifenicus C (100-125 ml/ha) ili Plures (0,5-0,7 l/ha).

Izvor: Bolja zemlja

Kada treba tretirati biljku?

Ekonomski najznačajniji prouzrokovači bolesti useva uljane repice su:

  • Sclerotinia sclerotiorum (bela trulež stabla)
  • Phoma lingam (suva trulež stabla i korenovog vrata)
  • Botrytis cinerea (siva trulež).

U zavisnosti od vremenskih uslova, javljaju sa različitim intenzitetom, često nanoseći značajne štete.

Pojavi i širenju bolesti doprinosi toplo vreme i padavine, pogotovo u vreme cvetanja. Tako je i najvažnije zaštiti biljke u vreme cvetanja, a po potrebi i ranije, fungicidima – Teatar plus 0,8-1 l/ha ili Postulat 0,8-1 l/ha.

Pored hemijskih mera, preporučuju se agrotehničke mere poput:

  • plodoreda (izbegavati suncokret kao predusev)
  • izbora otpornih-tolerantnih genotipova
  • setve sertifikovanog semena
  • uništavanja korova.

 

Mast.inž.polj. Jovana Bajčić