Letnje vrućine negativno utiču na zdravlje ljudi i domaćih životinja, s obzirom na to da se životinje teže adaptiraju na visoke temperature. Visoke temperature smanjuju proizvodnju farmskih životinja, koje se brzo umaraju i uzimaju manje hrane, što ne zadovoljava njihove uzdržne i proizvodne potrebe. Pored toga, toplota negativno utiče na reprodukciju, narušavajući formiranje i kvalitet sperme kod mužjaka.
Kako raste temperatura i relativna vlažnost vazduha, životinje teže otpuštaju toplotu, što dovodi do temperaturnog stresa, naročito kod onih koje borave u zatvorenim prostorima sa slabom ventilacijom. Temperaturni stres, koji je čest leti u prenatrpanim objektima, manifestuje se kroz teturanje, padanje, povišen puls koji se slabo čuje, plitko disanje, povišenu telesnu temperaturu, slabe i nepravilne srčane tonove, i plave sluznice.
Životinjama koje su pretrpele toplotni udar potrebno je sniziti telesnu temperaturu polivanjem i trljanjem hladnom vodom. Uz to, nužno im je obezbediti vodu za piće kako bi se pojačalo znojenje. Kada je temperatura vazduha iznad 30°C i relativna vlažnost 80%, životinje treba dodatno rashladiti polivanjem ležišta hladnom vodom ili rasprskavanjem vode iz tuševa iznad zone boravka. To je posebno važno za goveda, svinje i živinu, jer ove vrste najteže podnose visoke temperature i relativnu vlagu. Živina i svinje nemaju razvijene znojne žlezde, pa im je tokom tropskih dana izuzetno teško; svinje se rashlađuju valjanjem u blatu i barama, dok živina to čini dahtanjem i opuštanjem krila.
Hranjenje životinja idealno je obaviti ujutru
Za živinu je preporučljivo držati vodu u hladu, a tokom popodneva dodavati kockice leda u posude kako bi voda ostala hladna. Ako temperatura pređe 35°C, kokoške mogu prestati da nose jaja, pa je potrebno pojačati rad ventilatora i stvoriti uslove za prirodnu izmenu vazduha otvaranjem prozora i vrata. Ovce i koze takođe teško podnose visoke temperature. Kod visoko produktivnih krava dolazi do pada proizvodnje mleka i do 50% zbog smanjenog apetita. Životinje tada ubrzano dišu, imaju povišenu temperaturu, uznemirene su i nervozne. Slična situacija je i sa ostalim vrstama domaćih životinja. Interesantno je navesti da su konji najmanje osetljivi. Ovo je slučaj zato što imaju mogućnost obilnog znojenja zbog aktivnih znojnih žlezda.
Tokom letnjeg perioda, životinje treba hraniti u ranim jutarnjim satima i popodne nakon zalaska sunca. Ako životinje borave na pašnjacima, neophodno je obezbediti hlad drveća. U slučaju nedostatka prirodne zaštite, potrebno je izgraditi nadstrešnice kako bi se životinje sklonile od vrućine. Zakloni se mogu napraviti od drveta ili tkanine, dok se za krov koristi aluminijum. Stoka sama traži senovita mesta i uglavnom ne pase između 11 i 15 sati. Živa ograda može pružiti zaštitu od sunca ako se sadi u pravcu istok-zapad.
Životinjama je važno obezbediti:
- stalno dostupnu svežu vodu
- dovoljno hrane
- rashlađen prostor gde se mogu skloniti tokom ekstremno visokih temperatura.
Ove mere pomažu u smanjenju negativnih efekata vrućina na proizvodnju i zdravlje životinja, čime se obezbeđuje njihova dobrobit i produktivnost tokom letnjih meseci.
Izvor: Dobro jutro
