Naslovna Poljoprivreda Zašto seme „sa tavana“ „pada“ u „nedra“ srpskog zemljišta „kao kiša“?

Zašto seme „sa tavana“ „pada“ u „nedra“ srpskog zemljišta „kao kiša“?

44
0

Srbija, zemlja koja se ponosi i hvali svojim agrarom, na začelju je Evrope kada je serfitikovano  seme u pitanju, odnosno konkretno sejanje istog. Ratari u zemlji, suočeni s rastućim troškovima, često se oslanjaju na domaće semenke koje čuvaju kod kuće umesto da koriste one od proverenih proizvođača, a čak i kada koriste takve semenke, sve više se okreću stranim proizvođačima. Prema časopisu „Biznis i finansije“ (B&F), država bi mogla da podrži domaće semenske proizvođače, koji u svetu uživaju visok ugled, putem subvencija, iako trenutno takve subvencije nisu namenjene proizvođačima deklarisanog semena.

Izvor: Shutterstock/Fotokostic

Sertif-seme prava stvar za mene! Al nema…

Svetlana Balešević Tubić, generalna sekretarka Semenarske asocijacije Srbije, naknadno lamentira problem. „Shodno resursima, proizvodnja semena mogla bi da se odvija na 90.000 hektara, ali mi sada ne dostižemo ni nekadašnjih 70.000. Uglavnom je pod ovim zasadima od 35.000 do 45.000 hektara,“ apostrofirala je Balešević Tubić.

Da bi nešto poput ovoga što je generalna sekretarka predložila moglo da se postigne, potrebna je i pomoć države, kao što se to radi u EU, smatraju proizvođači. Jedan od njih je i Đorđe Arsenijević, direktor i vlasnik „Seme Semena“ iz Pećinaca.

Izvor: Pixabay

„Država ne daje podsticaje firmama za ovu vrstu proizvodnje,“ dodaje Arsenijević. „Pa većina mora da ima dodatne delatnosti kako bi pokrila eventualni rizik. Bilo bi odlično kada bi postojale subvencije kao što ih imaju zemlje Evropske unije, jer takva vrsta poljoprivredne proizvodnje bez podrške teško može da bude isplativ“.

Ulaganja, ulaganja, gde su ulaganja?

U poljoprivredi, početak svega je setva. Ako seme nije visokog kvaliteta, čak i optimalni uslovi u jednoj sezoni neće osigurati dobar prinos. Međutim, korišćenjem sertifikovanog materijala, klimatski uslovi, bolesti biljaka ili štetočine će minimalno ili gotovo uopšte neće ugroziti prinos i kvalitet useva koji su zasejani. Ipak, iako postoje ove prednosti, zbog pritiska ostalih troškova, naša poljoprivreda je na donjem kraju lestvice u Evropi po upotrebi deklarisanog semena.

Adama
Adama

Srbija ima veliki potencijal za znatno veću proizvodnju semena, s obzirom na povoljne klimatske uslove, dostupne površine, stručne kadrove, kao i profesionalne kapacitete za obradu i poboljšanje semena. U ovoj oblasti aktivni su razni učesnici, uključujući poljoprivredna gazdinstva, kooperante, domaće firme, institute i multinacionalne kompanije.

Tačna vrednost ovog segmenta domaćeg tržišta je teško utvrditi, s obzirom na raznolikost proizvodnje, koja obuhvata ratarske kulture, povrće i cveće. Ipak, prema procenama, ta vrednost se kreće oko 120 miliona dolara godišnje.

Image by Wolfgang Brauner from Pixabay

Zapravo, proizvodnja semena prevazilazi ovu sumu, s obzirom na to da naši hibridi kukuruza i suncokreta imaju tražnju na stranim tržištima. Tako, vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosi oko 192 miliona evra. Pritom domaći izvoz čini 128 miliona evra, dok uvoz iznosi 64 miliona evra.

Kvalitetno seme zahteva struku

Svetlana Balešević Tubić ističe da male domaće proizvodnje semena delimično proizilaze iz nedostataka u regulativi i organizaciji semenarskog sektora, kao i iz uslova na međunarodnim tržištima.

zemljište
foto J. El Omari

Ona naglašava da proizvodnja semena zahteva značajna ulaganja u stručnost osoblja. Kako ističe, jako je neophodno pratiti klimatske promene, pojavu novih bolesti i štetočina, kao i naučna dostignuća. Samo tako bi se razvili otporni hibridi koji omogućavaju poljoprivrednicima maksimalnu zaradu. Takođe, postoje naučni projekti koje finansira država iz budžeta. A kada se ti hibridi pojave na tržištu i pokažu visoke prinose, uložena sredstva se na neki način povrate.

U nastavku izjave, Balešević Tubić je apostrofirala da je to ciklus u kojem svi učesnici imaju koristi i odgovornost za razvoj. Kako naglašava, cela vertikala je bitna, od genetike do prerađivačke industrije. A dotična, bez dobrog izvora sirovina, neće biti konkurentna na tržištu.

Takođe, naglašava da je naša proizvodnja semena visokog kvaliteta. Dodala je kako posedujemo ugledne oplemenjivačke institute i da konkurišemo na svetskom tržištu, posebno u segmentima kukuruza i suncokreta.

Izvor: 24 Sedam