Poljoprivredna sezona 2023. godine u Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima usled suše i visokih temperatura koje su značajno uticale na prinos useva. Kukuruz, jedan od ključnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, trpi velike gubitke. Dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu istakao je da će prinos kukuruza ove godine biti daleko ispod višegodišnjeg proseka, iako je prvi deo vegetacione sezone bio gotovo savršen. Očekuje se da će prinos varirati između jedne tone po hektaru na najslabijim parcelama do 8,5 tona na najboljim, u zavisnosti od izbora hibrida, kvaliteta zemljišta i agrotehničkih mera. Bekavac je ocenio da bi prinos veći od četiri tone po hektaru bio zadovoljavajući u ovim uslovima, s obzirom da je dugogodišnji prosek između 4,5 i pet tona po hektaru.
Suncokret je, iako otporniji na klimatske promene od kukuruza, takođe pretrpeo posledice suše. Dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, obratio se za reč. On procenjuje da će prinosi suncokreta biti manji za 10-15% u odnosu na desetogodišnji prosek. Iako se očekuje pad proizvodnje, otkupna cena neće biti veća. Ta stalnost cene znači da će profit ostvariti samo oni proizvođači sa prinosima većim od 3,5 tona po hektaru. Miklič je takođe ukazao na trend povećanja površina pod suncokretom, koji je postao jedna od ključnih kultura za izvoz u prerađenom obliku, pretežno kao ulje.
Suše desetkovale i voćnjake
Voćarstvo se suočava sa još težim posljedicama. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predviđa manjak prinosa voća od oko 300.000 tona, što će direktno naneti štetu od 210 miliona evra. Ovaj gubitak posledica je kombinacije mraza, grada i suše, a indirektna šteta se ogleda u formiranju slabijih pupoljaka za sledeću sezonu zbog nedostatka vode. Očekuje se pad prinosa voća od 20 do 25% u odnosu na prošlu godinu.
Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije razmatra konkretne korake kako bi pomoglo poljoprivrednicima da ublaže gubitke. Ministar Aleksandar Martinović je najavio da će država regresirati troškove osiguranja useva, plodova i životinja. Ovo će obaviti kroz subvencije koje pokrivaju od 40 do 70% premije osiguranja. Time će, dodao je on, pokušati da pomogne poljoprivrednicima da se izbore sa gubicima izazvanim klimatskim promenama.
Ova godina se upoređuje sa katastrofalnom 2012, kada je Srbija pretrpela velike štete usled suše. Procenjuje se da će ukupni gubici biti veliki, iako možda ne u istom obimu kao te godine. Stanje u voćarstvu, ratarskoj i stočarskoj proizvodnji dodatno pogoršava ekonomski pritisak na domaće poljoprivrednike. Prognoze za jesenju setvu su neizvesne, posebno zbog nedostatka padavina.
Izvor: AgroTV
