Žetva ratarskih kultura u Srbiji je gotovo završena, ali posledice suše i dalje se procenjuju, s predviđanjima da će šteta dostići najmanje 130 milijardi dinara. Ova suša ima značajan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, a posebno na cenu poljoprivrednih proizvoda. Profesor Petar Veselinović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu ističe da je jedan od glavnih razloga za ovu štetu nedostatak adekvatnog sistema navodnjavanja, kao i promene klime koje su sve izraženije.
Najveće gubitke pretrpela je soja, čiji prinosi ne prelaze dve tone po hektaru, što je nedovoljno da pokrije uložene troškove. S druge strane, suncokret je imao najmanje gubitaka, dok je gubitak prinosa kod kukuruza i repe procenjen na 10 do 15 odsto. Ova situacija loše utiče na poljoprivrednike, posebno one koji se pripremaju za jesenju setvu.
Vladimir Lazarov, poljoprivrednik iz Omoljice kod Pančeva, ističe da su inputi za poljoprivrednu proizvodnju izuzetno skupi, uključujući seme i druge potrebne materijale. On se nada pomoći države kroz subvencije od 17.000 dinara po hektaru, kao i mogućnost uzimanja beskamatnih kredita za repromaterijal, što bi moglo pomoći u smanjenju troškova proizvodnje.
Posledice suše (i može li se nedostatak nadomestiti)
Iako su subvencije povećane, poljoprivrednici i dalje osećaju pritisak, jer su trgovci repromaterijalom već podigli cene, posebno semena. Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu obratio se za reč. On objašnjava da su neki pariteti već probijeni. Pritom je naveo primer merkantilne pšenice, gde je odnos 1:3, što nikada ranije nije bilo. Ministarstvo poljoprivrede za ovu godinu opredelilo je oko milijardu i 300 miliona dinara za subvencionisane kredite, što znači da se u poljoprivrednu proizvodnju upumpava šest do sedam milijardi dinara. Rajić ističe da se poljoprivrednici pažljivije odnose prema novcu koji pozajme, nego prema direktnim subvencijama koje dobiju kao “živ novac”.
Mnogi ekonomisti smatraju da su subvencije usmerene na investicije korisnije od direktnih davanja. Ovaj stav često se ističe prilikom rasprave o agrarnom budžetu, čije mere se još uvek kreiraju. Fokus je na povećanju podrške kroz kredite i investicije, umesto direktne pomoć. Taj tip pomoći bi mogao doprineti održivijem razvoju poljoprivrede i otpornijem sistemu na klimatske promene.
Poljoprivrednici se sada suočavaju s izazovima jesenje setve, dok se paralelno sabiraju štete od suše. U takvim uslovima, mnogi se oslanjaju na pomoć države i kredite kako bi pokrili troškove i osigurali barem minimalan profit u nadolazećoj sezoni.
Izvor: Nova ekonomija
